KO MOŽE DA RAČUNA NA ODLAGANJE RATE KREDITA Rast euribora podiže rate, banke pripremaju nove mere: ŠTA KAŽE NBS

U NBS kažu da za sada ne postoje pokazatelji koji ukazuju na probleme u otplati kredita klijenata koji imaju pozajmice sa varijabilnom kamatnom stopom, niti da postoje takvi poremećaji koji zahtevaju intervenciju u ugovorni odnos između banaka i klijenata.

Blic preporučuje

Ističu da banke mogu u pojedinačnim slučajevima u kojima dođe do problema u otplati obaveza, nezavisno od toga da li je to uzrokovano rastom promenljive kamatne stope da u skladu sa svojim internim pravilima i procenom, ponude korisnicima određene olakšice, kao što su zastoj u otplati, refinansiranje ili produženje roka otplate, piše Euronews.

U centralnoj banci napominju da, za sada, to isključivo zavisi od samih banaka i njihove procene, što znači da se ne razmatra program koji će obuhvatiti sve dužnike koji žele da odlože rate, kao što je to bilo tokom epidemije virusa korona.

Program zaštite u Srbiji je u pripremi za jednu grupu klijenata u koju spadaju poljoprivrednici, koji su tokom protesta u avgustu tražili da im se zbog suše i loših prinosa odlože rate kredita. Narodna banka Srbije će u toku oktobra doneti regulatornu odluku, a nakon toga će moći da se podnose zahtevi za moratorijum na kredite na koji će imati pravo registrovana poljoprivredna gazdinstva. Svi ostali, kako sada stvari stoje, moraće da otplaćuju sve veće rate, ukoliko ne uspeju da se sa bankom dogovore da ih eventualno odlože.

Foto: shutterstock

NBS: Rast euribora nije neočekivan

U Narodnoj banci Srbije kažu da “rast referentne stope euribor nije tako veliki ni dramatičan kako se u medijima uporno prikazuje, posebno ako se uzme u obzir stopa inflacije u Evropskoj uniji”.

“Rast referentne stope nakon tako dugog perioda konstantnog pada nije ništa neobično i neočekivano. Naprotiv, potpuno je neočekivano bilo da će toliko dugo biti u negativnoj zoni. Pre zaključenja ugovora klijenti su upoznati sa mogućnostima rasta promenljive kamatne stope, pri čemu im se od 2018. daje poseban prikaz rasta, sa različitim scenarijima, rate kredita u slučaju rasta promenljive kamatne stope. Priroda promenljive kamatne stope je upravo takva da reflektuje promene na tržištu novca, ako se taj mehanizam menja tokom trajanja ugovora, onda se ne ostvaruje svrha te stope”, objašnjavaju u NBS.

Oni podsećaju da se promenljiva kamatna stopa kod ugovora o kreditu sastoji od referentne kamatne stope, kao što je euribor, i fiksne marže banke i da je promenljiva samo referentna stopa budući da ona otprilike odslikava kamatnu stopu po kojoj banka pozajmljuje na međubankarskom tržištu novac koji zatim plasira svojim klijentima kroz ugovor o kreditu.

Nakon što je naglo pala vrednost euribora 2008. godine, ova stopa je od oktobra 2011. godine u konstantnom padu, a od novembra 2015. godine je bila negativna, što se do tada, nikada u istoriji nije desilo. Do početka 2022. šestomesečni euribor je bio oko – 0,5 odsto i tek od juna ove godine je iznad nule.

“Punih šest i po godina umesto da se na maržu banke dodaje euribor što je uobičajeno i očekivano u bankarskom poslovanju, visina ove stope je zapravo oduzimana od marže, i to zato što NBS nije dozvolila ono što je u drugim zemljama bila praksa, da banke primenjuju pravilo Zero Flat Rate po kojem se u slučaju negativnih vrednosti referentne stope primenjuje vrednost 0, a zbog čega ugovorena marža banke u tim zemljama nije umanjivana”, navode u NBS.

Oni objašnjavaju da su svi zaduženi kod kojih je ugovorena ova promenljiva stopa imali “veoma povoljan period od skoro 14 godina, što je gotovo polovina najduže ročnosti stambenih kredita, u vidu izuzetno niske ili čak negativne vrednosti referentne stope euribor”.

Foto: shutterstock

“Treba imati u vidu i da su korisnici koji su uzeli stambeni kredit pre oktobra 2008. godine i sa ovim rastom i dalje u mnogo boljoj poziciji i daleko od vrednosti stope euribor u vreme uzimanja kredita, dok je u slučaju korisnika koji su kredite uzeli do 2011/2012. godine trenutna vrednost šestomesečne euribor stope oko njene vrednosti u trenutku odobrenja kredita. Uz to, sve vreme je stabilan kurs dinara, tako da korisnici kredita koji su vezani za euribor stopu u poslednjih deset godina nisu bili izloženi kursnim razlikama”, navode u NBS.

Pomoć samo kome je neophodno

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da je jedno od mogućih rešenja za klijente koji imaju problem sa otplatom kredita, produženje roka otplate, ali da bi to bila neka opcija za građane koji su u problemu, a ne za sve.

“Sada mora pažljivo da se balansira, s jedne strane nema dovoljno sredstava zato što je monetarna politika restriktivna, a s druge strane treba pomoći onima kojima je stvarno potrebno da prevaziđu krizu. Ne treba da bude onako širokopojasno kao za vreme pandemije, nego baš targetirano i precizno. Verovatno će i neke buduće odluke biti u tom pravcu, da bude namenjeno samo onima kojima je potrebno”, rekao je Vasić za Euronews Srbija.

Poljoprivrednicima pauza za rate

Poljoprivredni proizvođaci upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, koji otplaćuju poljoprivredne kredite, moći će do aprila da podnesu zahtev za moratorijum, to jest odlaganje otplate na period do 12 meseci. Moratorijum se neće sprovoditi po automatizmu već će zainteresovani poljoprivrednici podnositi pojedinačne zahteve. Narodna banka Srbije će u toku oktobra doneti regulatornu odluku, a nakon toga će moći da se podnose zahtevi za moratorijum na kredite, naveli su iz Ministarstva.

Prema poslednjim podacima NBS za avgust, poljoprivrednici otplaćuju 85.397,9 miliona dinara kredita, a od toga, najveći udeo imaju investicioni krediti sa 66 odsto i krediti za likvidnost i obrtna sredstva sa 31 odsto.

Radi sveobuhvatnog pristupa izazovima s kojima se suočavaju dužnici banaka po osnovu poljoprivrednih kredita, u toku je intenzivna komunikacija s Ministarstvom poljoprivrede, kao i s poslovnim bankama. Namera svih navedenih strana je da se za poljoprivrednike po pitanju njihovih dugovanja prema bankama nađe najoptimalnije rešenje. U toku je izrada adekvatnog modela olakšice u otplati obaveza dužnika poljoprivrednika, imajući u vidu specifičnost okolnosti koje su ih zatekle”, kažu u NBS.

U Crnoj Gori svi krediti vezani za euribor

Centralna banka Crne Gore je zbog mogućnosti daljeg rasta Euribora obavezala komercijalne banke da do kraja septembra izrade programe zaštite klijenata koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom. Ti programi bi “trebalo da omoguće da klijenti mogu da pređu na kredite sa fiksnom kamatnom stopom ili neki kombinovani model”. U NBS kažu da ne mogu da komentarišu aktivnosti Vlada i centralnih banaka u okruženju, gde ipak postoje i određene specifičnosti političke i monetarne, ali da postoje značajne razlike između dve zemlje.

“Crna Gora nema sopstvenu valutu već koristi evro, pa su svi krediti sa promenljivom stopom vezani za euribor i stambeni i gotovinski, dok su u Srbiji za euribor uglavnom vezani stambeni krediti kod kojih je pritom marža znatno niža u odnosu na gotovinske koji su vezani za belibor na koji NBS posredno ipak utiče i drži pod kontrolom”, objašnjavaju u NBS.

Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com