Ko više trpi u ekonomskom ratu između Evropske unije i Rusije?

Tekst objavljen: 13.10.2022 12:55        

Sankcije Zapada pokrenute kao odgovor na napad Rusije na Ukrajinu u februaru ove godine nanele su veliku štetu ruskoj ekonomiji

Ko više trpi u ekonomskom ratu između Evropske unije i Rusije?

Nemogućnost pristupa stranoj tehnologiji i ekspertizi prepolovila je potencijale rasta, smanjuje se proizvodnja nafte i gasa, ključna za rusku ekonomiju (niža je oko tri odsto nego što je bila pre rata), a zemlja se suočava s velikim odlivom obrazovane radne snage.

U prvih šest meseci, procenjuje konsultantska firma Kapital ekonomiks, zemlju je napustilo 250.000 do 500.000 Rusa, a nakon Putinove odluke o pokretanju delimične mobilizacije pobeglo je još oko 300.000 ljudi, mahom mlađih muškaraca.

Nedostatak radne snage postaje sve veći problem, što dodatno podstiče i inflaciju, naročito u sektorima koji su radno intenzivni.

Delovi sa Zapada

Uprkos svemu, britanski Ekonomist ocenjuje da je ekonomski rat između Rusije i Zapada u delikatnom trenutku: dok je Evropa na pragu recesije, “ekonomska situacija u Rusiji se popravlja”, a recesiji je “verovatno došao kraj”.

Ono što ove zime u Berlinu ili Parizu može koštati stotine evra, u Moskvi košta nekoliko rubalja.

Pozivajući se na podatke banke Goldman Saks, njen indikator mesečnog stanja ekonomija, Ekonomist ističe da je aktivnost u Rusiji “nešto življa nego u velikim evropskim zemljama”.

Nakon dekreta o mobilizaciji, potrošnja je oslabila, ali je u međuvremenu ponovno porasla.

Proizvodnja u automobilskoj industriji, koja je pre nekoliko meseci pala gotovo na nulu, takođe se oporavila, sugerišući da su proizvođači uspeli da nabave delove izvan zemalja Zapada. Ruski mesečni uvoz robe u dolarima, dodaje Ekonomist, sada gotovo sigurno premašuje prošlogodišnji prosek.

Sve međunarodne institucije smanjile su očekivani pad ruske ekonomije.

MMF je u aprilu mislio da će BDP zemlje pasti 8,5 odsto, a u najnovijim prognozama objavljenim ovih dana očekuje pad od 3,4 odsto. Svjetska banka smanjila je procenu pada sa 8,9 na 4,5 odsto, a EBRD sa 10 na pet odsto.

“Nije tajna da sankcije na energetiku nisu bile toliko učinkovite”, rekla je glavna ekonomistkinja EBRD-a Beata Javorcik. Ipak, ne može se reći da je recesiji kraj. Svetska banka, na primer, procenjuje da će ruski BDP u 2023. godini pasti 3,6 odsto, a EBRD tri odsto.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Nemačka i Italija

Stopu pada ruskog BDP-a Ekonomist ocenjuje “upravljivom” te da će Rusija “moći nastaviti borbu”.

Krajem septembra vlada je objavila nacrt budžeta za naredne tri godine, a prema Elini Ribakovoj iz Instituta za međunarodne finansije, on podrazumeva velika povećanja potrošnje vezana za rat, posebno na “unutrašnju bezbednost”. Međutim, bivši glavni ekonomist EBRD-a Sergej Guriev nije tako siguran u finansijske kapacitete za nastavak borbe.

On smatra da će se ruski budžet, koji se u najvećoj meri oslanja na prihode od energenata, suočavati s problemima punjenja, a time i pronalaskom sredstava za potrebe rata. U tome vidi i ključan razlog odluke o delimičnoj mobilizaciji koja podrazumeva besplatnu vojsku.

Ekonomija evrozone, ocenjuje MMF, trebalo bi ove godine da raste 3,1 odsto, a iduće godine će usporiti na samo 0,5 odsto. Prognoze odražavaju teške posledice koje nemačka privreda trpi zbog visokih cena energije podstaknutih smanjenim isporukama ruskog gasa.

Ove godine nemački BDP će rasti 1,5 odsto, a u idućoj godini MMF predviđa blagi pad, za 0,3 odsto. Nakon ovogodišnjeg rasta od 3,2 odsto, italijanska ekonomija će u 2023. pasti za 0,2 odsto.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com