Dilojtovo „Istraživanje o milenijalcima i generaciji Z za 2023. godinu” otkriva da su stres, plata, usamljenost, nedovoljna uspešnost među glavnim problemima sa kojima se danas suočava generacija Z na poslu
U svom dvanaestom izdanju, istraživanje je prikupilo stavove više od 22.000 ispitanika, iz generacije Z i milenijalaca iz 44 zemlje. Njihovi odgovori otkrivaju da su, iako priznaju da je došlo do nekih pozitivnih promena u podlednjih nekoliko godina i dalje veoma zabrinuti za svoju budućnost.
U izveštaju se naglašava stalna zabrinutost u pogledu ličnog finansijskog stanja, klimatskih promena i mentalnog zdravlja, i ispituje se promena odnosa pripadnika ovih generacija prema radu.
Pripadnici generacije Z i milenijalci bi voleli da njihovi poslovi ponude veće mogućnosti za napredovanje zaposlenih sa nepunim radnim vremenom, generalno više posla sa nepunim radnim vremenom, kao i mogućnost fleksibilnog rada savremenog radnog vremena. tvorodnevne radne nedelje).
Kako priznaju napredak koji su poslodavci dostigli poslednjih godina, ispitanici smatraju da tu još ima šta da se uradi. I brinu da će se taj zamajac zaustaviti dok se preduzeća ne obračunavaju sa spoljnim izazovima kao što su ekonomska neizvesnost i uticaj rata u Ukrajini. Životni troškovi i dalje su glavna briga, a ekonomska neizvesnost remeti sposobnost ispitivača da planiraju svoju budućnost.
Otprilike šest od 10 pripadnika generacije Z i dve trećine milenijalaca mišljenja su da će se ekonomija pogoršati ili ostati na istom nivou u njihovoj zemlji u narednih godina dana. Među njima, mnogi misle da će zbog toga biti teže ili nemoguće tražiti povišicu ili unapređenje, dobiti novi posao ili tražiti veću fleksibilnost na poslu. Njihove ekonomske brige takođe utiču na njihovu sposobnost da planiraju svoju budućnost na ličnom nivou, a mnogi kažu da će biti teže ili nemoguće kupiti stan/kuću ili zasnovati porodicu.
Pripadnici generacije Z i milenijalci i dalje navode životne troškove kao svoju glavnu društvenu brigu, pre nezaposlenosti i klimatskih promena. Više od polovine pripadnika generacije Z (51%) i milenijalaca (52%) kažu da žive od plate do plate (što je pet procenata više u odnosu na 2022. godinu).
Uprkos njihovim željama za boljim radnim/životnom ravnotežom i mogućnosti da smanji radno vreme, mnogi pripadnici generacije Z (46%) i milenijalci (37%) angažovali su se na još jednom ili punom radu sa punom radnom snagom poslali. kraj sa krajem. Najbolji sporedni poslovi odnosa se na prodaju proizvoda ili usluga na internetu, bavljenje kratkoročnim počasnim poslovima kao što su dostava hrane ili aplikacije za zajedničku vožnju, stvaranje umetničkih u medijskoj ambiciji. Dok društvene medije neki vide kao izvor prihoda, oni sa druge strane pogoršavaju anksioznost u vezi sa finansijama – 51% pripadnika generacije Z i 43% milenijalaca kaže da ih društveni mediji navode da kupuju stvari koje ne mogu sebi da priušte.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Stres i pritisak
Gotovo polovina pripadnika generacije Z (46%) i četiri od 10 milenijalaca (39%) kažu da su pod stresom sve ili većinu vremena, a nivo stresa je još veći među ženama, etničkim manjinama i osobama sa invaliditetom. Pored zabrinutosti za svoje lične finansije i dobrobit svojih prijatelja i porodice, njihovom nivou stresa doprinose i nepovoljna ravnoteža između posla i privatnog života i veliki obim posla.
Ispitanici se bore da posao ne donose kući, pri čemu 23% pripadnika generacije Z i 30% milenijalaca navode da odgovaraju na poslovne imejlove van radnog vremena najmanje pet dana nedeljno. Ovi pritisci na radnom mestu takođe mogu biti uzrok većeg stepena sindroma sagorevanja u odnosu na prošlu godinu.
Na njihovu dobrobit i opšte stanje utiču i društvene mreže, zbog kojih se približno četiri od 10 pripadnika generacije Z i milenijalaca oseća usamljenim i nedovoljno uspešnim. Međutim, više od polovine ispitanika iz obe generacije kažu da je pristup resursima mentalnog zdravlja postao lakši zbog društvenih medija i da društveni mediji imaju sveukupan pozitivan uticaj na njihov život – posebno imajući u vidu mogućnost povezivanja sa prijateljima, porodicom i društvenim pokretima.
Odgovornost i briga o drugima su takođe važan faktor – više od jedne trećine pripadnika generacije Z (34%) i četiri od 10 milenijalaca (39%) svakodnevno ili periodično brinu o deci i roditeljima ili starijim rođacima. I dok je za pripadnike generacije Z manje verovatno nego za milenijalce da imaju svakodnevne odgovornosti brige za decu, malo je veća verovatnoća da će brinuti o roditeljima ili starijim rođacima. Više od četiri na svakih 10 ispitanika iz obe generacije saopštili su da te odgovornosti imaju značajan uticaj na njihovo mentalno zdravlje.