KOLIKO ĆEMO SADA PLAĆATI NAFTU Nije problem samo cena: Niz je posledica koje treba očekivati od 1. decembra

Amerika je sa proizvodnjom od 16,5 miliona barela nafte dnevno najveći svetski proizvođač “crnog zlata” na svetu. Na drugom mestu je Saudijska Arabija, na trećem Rusija sa proizvodnjom od 10,7 miliona barela dnevno. U okolnostima kada se Srbija suočava sa zabranom uvoza ruske nafte i više je nego značajno ko su proizvođači nafte u svetu, kolika im je proizvodnja, koliki izvoz i ono što je najvažnije – kolika je cena.

Slušaj vesti

0:00/ 0:00

Suzana Lakić

Foto: Shutterstock / Ringier

Suzana Lakić

Rusija je za Srbiju tradicionalno bila i više nego značajno tržište kada govorimo o naftnim derivatima. Poslednjih meseci iz Rusije nam je dolazilo i do 60 odsto potreba. Ruski barel u momentima bio je jeftiniji i za 30 dolara u odnosu na druga tržišta. Od 1. decembra ruske nafte više neće biti. Uvozićemo je iz Iraka, Kazahstana, skandinavskih zemalja…

U pogonima pančevačke rafinerije, prošle godine prerađivalo se oko 50 odsto sirove nafte iz Iraka, 10 odsto iz Kazahstana, negde oko jedan posto iz Norveške. To su tržišta koja će, između ostalih, i sada biti u fokusu, samo još većem. Irak je na listi najvećih svetskih proizvođača nafte na osmom mestu, Kazahstana i Norveške nema među prvih 15 pozicija.

Sada je samo pitanje cena, ne i količina. Nafta sa ovih tržišta skuplja je sada i do 20 odsto u odnosu na rusku. Cena se formira na berzi i zavisi od mnogih globalnih okolnosti koje utiču na ponudu i tražnju. Tako je barel na evropskim berzama pre nekoliko meseci išao i preko 117 dolara, sada je na nivou od oko 95, dok se cena ruske kreće na niovu od oko 75 dolara.

Odluka o zabrani uvoza ruske nafte u Srbiju neće uticati na stabilnost domaćeg tržišta. NIS će naftu nabavljati od drugih snabdevača na tržištu, kao što se delom dešavalo i do sada. Ali mnogima će biti skuplje. I ne samo skuplje.

Veća cena nafte će povećati deficit u razmeni sa inostranstvom. Takođe, skuplja nafta znači da će trošak rafinerije za proizvodnju derivata biti veći. Time se sužava i prostor države da ograničava cene goriva. Posledice idu i dalje – veće troškove imaće i proizvodnja, usluge, transport. Novo finansijsko opterećenje je izvesno.

Autor je Suzana Lakić, Odgovorni urednik “Blic Biznis”

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com