Osim globalne ekonomske i energetske krize koja je potresla celu Evropu, rat u Ukrajini je Srbiji doneo i oko 200.000 novih stanovnika.
Izvor: EuroNews
Ilustracija: Shutterstock/Gustavo Frazao
Toliko ljudi je iz Rusije stiglo u našu zemlju od februara, a iako se procenjuje da nisu svi ovde i ostali, njihov dolazak doneo je značajne promene, piše Euronews.
Prvi uticaj bio je rast cena iznajmljivanja nekretnina, što je poguralo ionako visoke cene kvadrata. Kirije u centralnim gradskim opštinama su udvostručene, a stanodavci su lančano počeli da dižu rente i u ostalim delovima grada, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku one su veće za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Koliko je značajan dolazak Rusa za srpsku privredu tek će se analizirati, ali trenutni podaci pokazuju da on nije zanemarljiv, s obzirom da su u godini za nama u Srbiji osnovali više od 4.000 firmi i preduzetničkih radnji. Priliv novih stanovnika uvećao je i potrošnju, što je lančano dodatno uticalo na rast potrošačkih cena.
Među zemljama koje su otvorile svoja vrata talasu Rusa koji u poslednjih nekoliko meseci beže iz svoje zemlje, Srbija je “isplivala” kao jedna od vodećih destinacija za tehnološke firme i visoko kvalifikovane profesionalce, piše američki “Vol Strit žurnal” (WSJ). Procenuje da je oko milion Rusa napustilo svoju domovinu od 24. februara, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu. U prvim danima rata Moskve u Ukrajini Turska, Dubai i Gruzija primili su veliki broj Rusa. Međutim, mnogi od njih danas hrle u Srbiju, zemlju koja, kako navodi žurnal, želi da postane članica Evropske unije i uživa u bescarinskoj trgovini.
Kako EU prekida ekonomske veze sa Moskvom, ističe se u tekstu, “Srbija je postala mostobran za ruske kompanije, diplomatiju, a posebno za tehnološke radnike”. Pojedini na ovaj način pokušavaju da održe veze sa Zapadom, uprkos sankcijama, dok drugi jednostavno beže od režima predsednika Vladimira Putina.
Američki časopis navodi da trenutna situacija podseća na talas migracija pre jednog veka, kada su Rusi pobegli od boljševičke revolucije i naselili se širom Evrope, uključujući i Srbiju, gde su doprineli ekonomskoj i kulturnoj renesansi. Vlada Srbije smeštena je u zgradi koju je 1926. godine dizajnirao Nikolaj Krasnov, ruski izbeglica.
“Zemlje se takmiče da privuku rusku elitu koja beži, a Srbija je u dobroj poziciji da profitira od te velike doze vrednog ljudskog i finansijskog kapitala”, rekao je za WSJ Ivan Vejvoda, stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču, rođen u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.