Naći odgovarajući stan za iznajmljivanje po pristojnoj ceni – postalo je gotovo nemoguća misija, posebno u Beogradu.
Tražnja je u proteklih 12 meseci toliko prevazišla ponudu da su se kirije udvostručile, pa i utrostručile. Uzrok upućeni vide i u dolasku državljana Rusije.
“Vi imate udar od 1.000-2.000 ljudi koji u datom trenutku traže stan u Beogradu, koji je i inače bio preplavljen velikom tražnjom, tako da su nekretnine, pogotovo u centralnim opštinama koje su i inače tražene u Beogradu, otišle. Recimo nekretnina koja se izdavala za 500 evra sad se izdaje za 1.000-1.200 evra, cene nekretnina u renti u Beogradu su iznad realnih i iznad mogućnosti prosečnog čoveka u Srbiji”, kažeMiloš Mitić, agent za nekretnine.
Prosečna kirija za stan u Beogradu popela se na oko 450 evra. Samo deset evra više iznosi prosečna rata stambenog kredita. Iako otplata i rente i rate zahteva svojevrsnu finansijsku akrobaciju, ekonomisti kažu da je ipak isplativije i trajnije rešenje kupiti stan.
Čak dve trećine stanova kupi se za gotovinu.
“Taj promet dobrim delom održavaju investitori, koji se pozicioniraju dugoročno na tržištu nekretnina, zauzimaju stabilno u ovom trenutku svoju poziciju i time štite vrednost svog bogatstva, to je neka sigurna luka u ovom trenutku”, kažeZoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.
Sigurne luke, međutim, nema za one koji bi stan da kupe na kredit. U protekloj godini, euribor je dva puta skočio i iz minusa premašio dva odsto. To se automatski prelilo i na kamate na kredite u evrima u Srbiji, pa je rata mnogima porasla bar 50 evra.
“Centralne banke će koristiti i dalje taj instrument, podizati referentnu kamatnu stopu koja pomera celu skalu kamatnih stopa, onda to uključuje i kamatne stope na stambene kredite i druge kredite koje banke nude, ali mi deluje da to neće biti značajno kao u prethodnoj godini, znači taj trend će se negde zakočiti, zaustaviti, ali će ostati na tom već relativno visokom nivou”, rekao je Grubišić.
Željko Petrović, član Izvršnog odbora Banka Inteza, rekao je da se tražnja za stambenim kreditima polako hladi i ukupan iznos iz odobrenih kredita, tačnije broj kredita odobren tokom 2022. godine, jeste oko 20 posto u broju kredita manje nego prethodne godine, koja je bila rekordna.
Petrović navodi da su za 2023. godinu oko 30 posto manja očekivanja u poređenju sa 2022. godinom.
Nema optimizma ni u računici o ceni kvadrata – nastaviće da rastu sve dok bude onih koji su spremni da je plate. Jer, kažu upućeni, i nikad masovnija stanogradnja ne uspeva da zadovolji zahteve tržišta.