“Odmah ćemo krenuti u reformu i energetskom sektora i reformu EPS-a, pošto transformišemo EPS u akcionarsko društvo i radimo na programu restrukturiranja, što nam je jedan od reformskih ciljeva koji smo definisali u novom aranžmanu sa MMF”, rekao je Mali.
Ne plašimo se izazova i znamo šta radimo, dodao je Mali.
Čuvaćemo makroekonomsku stabilnost i životni standard građana
Od sadašnje ekonomske politike koja čuva makroekonomsku stabilnost i standard građana nećemo odustati ni u narednom periodu, rekao je ministar finansija u Vladi Srbije.
Ta politika, prema njegovim rečima, počiva na nekoliko stubova.
“Prvi je očuvanje stabilnosti, zatim podizanje životnog standarda građana, pa očekujemo da će u decembru 2025. godine prosečna plata dostići 1.000, a prosečna penzija 430 do 450 evra”, rekao je Mali.
Dodao je da su treći stub kapitalne investicije od čega se neće odustati već će se nastaviti sa ulaganjem u puteve, železnicu, zelenu agendu.
Kao četvrti stub je naveo strane direktne investicije na čijem će se privlačenju raditi, kao i podsticanje izvoza uz sporazume o slobodnoj trgovini.
Mali je najavio da se radi na postizanju ovih sporazuma sa Kinom, Južnom Korejom, Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Prema njegovim rečima Srbija je u prethodnom periodu pokazala da ume da pobeđuje jer je u uslovima kriza, poremećenih lanaca snabdevanja i energetske krize uspela da obezbedi dovoljno hrane i energenata za građane i privredu, a održala je i visoku zaposlenost, dok je nezaposlenost lane bila rekordno niska i prosečno je iznosila 9,4 odsto.
“To kako smo se ove zime nosili sa energetskom krizom daje mi za pravo da kažem da ćemo biti jednako uspešni i sledeće zime”, naglasio je on.
Govoreći o inflaciji, naveo je da je dve trećine inflacije u našoj zemlji, uvezeno.
Ocenio je da nikada nismo imali veće izazove nego u prethodnom periodu, ali da je Srbija ipak uspela da pomogne i građanima i privredi sa devet milijardi evra ili 18 odsto BDP-a, da očuva makroekonosmku stabilnost i nizak udeo javnog duga u BDP, koji je u februaru bio 50,8 odsto dok je prosek Evropske unije 95 procenata.
“Devizne rezerve i rezerve zlata su nam na rekordnom nivou, kao i direktne strane investicije koje su lane iznosile 4,4 milijarde evra. Imidž Srbije se promenio, znali smo kako da reagujemo u krizi”, istakao je Mali.
Naveo je da se stalno radilo na podizanju životnog standarda građana i održavanju visokog nivoa kapitalnih investicija pa one za ovu godinu iznose 6,8 odsto BDP-a.
Istakao je da se i dalje kontrolišu cene goriva i osnovnih životnih namirnica te da je država opet, kao što je bilo i za vreme kovid krize preuzela najveći teret na sebe.
“E-fiskalizacija koju smo uveli nam je povećala prihode od poreza na dodatu vrednost, uveli smo i e-fakture pa se sada PDV privrednicima vraća automatski”, rekao je Mali govoreći o reformskim koracima preduzetim u oblasti fiskalne politike i najavio uvođenje e-akciza i e-otpremnica.
Kada je reč o deficitu, Mali je rekao da je ove godine planiran deficit od 3,3 odsto, pri čemu je 1,9 odsto “kor” deficit, a 1,4 je ostavljeno kao rezerva za slučaj nove energetske krize i da može da se reaguje.
“Da lane nije bilo energetske krize, bili bismo na nuli, a da nismo kupili struju i gas rekli bi da građane i privredu ostavljano na cedilu”, rekao je Siniša Mali.
Naglasio je da je i kreditni rejting stabilan i da su naši makroekonomski indikatori takvi da smo na korak od investicionog rejtinga i da će se država boriti da ga dobijemo za što kraće vreme.
On je rekao da je u borbi sa krizom veoma važna stabilnost deviznog kursa, kao i rekordne devizne i zlatne rezerve.
“Sačuvali smo makroekonomsku stabilnost. Naša ekonomija i u uslovima krize i dalje raste, i ne odustajemo od reformi”, naglasio je Mali.
Ženama je čestitao Dan žena, 8. Mart a Savezu ekonomista Srbije na uspešno organizovanom jubilarnom 30. KBF-u.