Dokaz je i to što je MMF odlučio da potpiše još jedan sporazum sa nama, rekao je Mali za RTS.
Podsetivši da je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu direktorka MMF Kristalina Georgijeva rekla je da će rast kamata i rast cena duga biti razarajući za zemlje u razvoju, Mali je istakao da je važno “da budemo pažljivi i odgovorni prema svakom dinaru koji trošimo iz budžeta i da zadržimo stabilnost naših javnih finansija”.
“Pre nego što smo emitovali evbroobveznice, razgovarao sam sa više od 100 investitora i za njih je najvažnije to da li je neko stabilan, koliko novca ima na računu, koliki je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) i kolika je stopa nezaposlenosti, a koliki je rast”, naveo je on i dodao da prema svim tim makroekonomskim indikatorima Srbija stvarno odlično stoji, ako se zna da je ovo treća godina krize zaredom.
Napomenuo je da je ekonomski rast prošle godine bio između 2,3 i 2,5 odsto, što nije malo znajući da je veliki broj zemalja i u Evropi i u svetu već ušao u recesiju s obzirom na krizu koja traje tri godine
“Naravno da me brine što naši glavni spoljnotrgovinski partneri, kao što su Nemačka i Italija, ulaze u recesiju, ali pogledajte u kojoj se situaciji Srbija nalazi u odnosu na njih, jer nakon ove transakcije, na kraju januara, pošto nam na naplatu dospeva još 100 milijardi dinara starog duga, nama će udeo javnog duga u BDP-u biti 50,2 odsto”, rekao je ministar i naglasio da prosek Evrozone iznosi 94 odsto, kao što su Španija, Francuska, Italija, Grčka sa preko 120, 130, pa i 150 odsto BDP-a.
Mali je dodao da je trenutno najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji ikada, sa 8,9 odsto u trećem kvartalu zaredom.
“To je neverovatno, jer je ovo treća godina krize, a kada je kovid krenuo brzo i efikasno reagovali smo sa devet milijardi evra građanima i privredi spasili radna mesta, proizvodne pogone, obezbedili našoj privredi da preživi ta teška vremena”, rekao je ministar.
On je na konstataciju Fiskalnog saveta da nam možda ovo novo zaduživanje nije ni trebalo, da nismo potrošili dve milijarde evra na jednokratnu pomoć građanima, rekao da u vreme krize oni “nisu pojma imali šta treba da se uradi”.
“Sada kada smo uradili, kada smo pokazali snagu naših javnih finansija, kada smo pomogli sa 100 evra našim građanima 2020. godine, kada smo prošle godine pomogli penzionerima, prosvetarima, zaposlenima u zdravstvu, socijali, pomogli privredu sa minimalnim zaradama koje smo isplaćivali kako bismo sačuvali radna mesta, pitao sam Fiskalni savet kako bi to oni uradili?”, naglasio je Mali
Rekao da nije bilo nimalo jednostavno biti na mestu nekoga ko treba da donese odluku 2020. godine.
“Da smo izgubili jedno radno mesto, onda bi rekli – zašto niste reagovali, a mi smo reagovali, sačuvali radna mesta i kumulativno smo u 2020. i 2021. godini bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi, sačuvali stabilnost javnih finansija i udeo javnog duga nije prešao 60 odsto”, kazao je on.
Mali je podsetio da se u Srbiji i dalje gradi 10 auto-puteva i brzih saobraćajnica, ulaže se u zelenu agendu, kanalizaciju, fabrike otpadnih voda, bolnice, škole…
“Prošle godine imali ste prilike da vidite i brzu prugu Beograd-Novi Sad, a kada smo to u Srbiji mogli da zamislimo da će se građani voziti brzom prugom 200 kilometara na sat”, naveo je ministar.
On je, shodno tome što su krediti sada skuplji za sve, pa i za nemačke investitore koji ovde ulažu svoj novac, izrazio bojazan zbog mogućeg usporavanja stranih direktnih investicija u Srbiji.
“Zato moramo da se borimo da budemo što atraktivniji i konkurentniji, a ono što ohrabruje su rezultati za prošlu godinu – rekordnih 4,4 milijarde evra stranih direktnih investicija”, naglasio je ministar.