Na listi proizvoda koji su najviše poskupeli u proteklih godinu dana u samom vrhu se našla – svinjska mast, jer joj se cena više nego udvostručila. Ona je do pre nekoliko meseci bila 200 dinara, a danas se u prodavnicama i na pijacama ne može naći ispod 350, a u pojedinim trgovinskim lancima košta i do 500 dinara. Mast se dobija topljenjem svinjskog sala, u postupku proizvodnje čvaraka, a i potrošači koji vole ovu mesnu prerađevinu doživeli su udar na novčanik, jer sada za kilogram treba izdvojiti i do 2.400 dinara. Mesari kažu da je u poslednjih nekoliko godina ovaj proizvod doživeo procvat i da je čak postao traženiji i prestižniji od kobasica i kulena, a da se prodaje i “na sitno”, po 100 grama, ali i na kilogram.
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
Stručnjaci navode da visoku cenu ovih prerađevina diktira drastičan pad u proizvodnji svinja, veća rentabilnost masti, ali i trend u ishrani koji propagira da je svinjska mast zdravija od suncokretovog ulja. Ni ono nije jeftino i cena mu je “zamrznuta” na 219,99 dinara, ali po računici iskusnih domaćica kilogram masti može da zameni čak četiri litra ulja, tako da je i dalje mnogo isplativije za pripremanje hrane.
Blic preporučuje
Vidović: Od zamrznute polutke nema čvarka
Potražnja za svinjskom mašću porasla je sa rastom cene suncokretovog ulja, ali i, kako smatraju agroanalitičari, drastičnim padom broja svinja u Srbiji. Profesor Poljoprivrednog fakulteta i vlasnik ogledne farme svinja Vitomir Vidović kaže za Euronews Srbija da nema dovoljno domaćih životinja i da se uvoze smrznute polutke, koje nemaju mnogo masti i da od takvog mesa ne mogu da se naprave kvalitetni čvarci.
“I mast i čvarci su od takvog mesa potpuno drugačiji. Oba ta artikla su zato poskupela, jer ne može od zamrznute svinje da se iscedi mast. Obično je ranije odnos cene bio – kilo masti za kilo žive vage svinja, a trenutno je taj odnos značajno narušen. Sada je mast otišla duplo u odnosu na žive svinje. Svinja je 190 do 200 dinara kilogram, a mast duplo više. Kad bi farmeri imali svoje klanice i prodavnice, onda bi čvarci bili jeftiniji, a ne bi otkupljivači i mesari dizali cenu”, ukazuje profesor Vidović.
On napominje da je ograničena količina koja može da se proizvede i da su čvarci skupi jer kod njih nema mnogo eksperimentisanja kada se prave, a da to prepoznaju i potrošači. Oni koji imaju novca mogu da jedu meso i čvarke, dok onima sa tanjim budžetom preostaju viršle i salame.
“S druge strane, od tri kilograma mesa proizvođači naprave 200 kila parizera ili viršli. Tri kilograma mesa, tri kilograma soje, 125 kilograma leda, ostalo su mlevene kosti i aditivi, brašno i kada se to u puteru zameša dobijete odnos 1 na prema 12”, objašnjava Vidović.
“Čvarke prodam dok kažeš britva”
Karol Horvat ima mini farmu u Bačkom Petrovcu i bavi se preradom mesa navodi da je računica kod proizvodnje čvaraka potpuno drugačija.
“Svinja ima oko 180 do 200 kilograma, a od od toga ko sa čime hrani zavisi koliko čega može da se dobije. Sirove masti može da se dobije uglavnom oko 40 kilograma, a kada se istopi bude oko 9 kilograma čvaraka, a masti oko 30 do 40 litara. Više se isplati prodati čvarke, nego meso. Ja ih prodajem za 1.500 dinara, a i po toj ceni su skuplji i od šnicle”, kaže Karol Horvat.
Ovaj mesar kaže da svoje proizvode prodaje manifestacijama i ističe da su poslednjih godinu dana čvarci najatraktivnijii od svih njegovih proizvoda.
“Čvarci prođu najbolje, prodam ih dok kažeš britva. Neko i gunđa što je skupo, ali kupuje ko koliko može. Neko 100 grama, neko kilogram. Pokretač su svega, prvo njih prodam, pa tek posle kulen, kobasice i sve ostalo”, kaže Horvat.
Ovaj mesar objašnjava da su čvarci nekada bili sirotinjska hrana i da pamti periode kada mesari bukvalno nisu znali šta da rade sa viškom sala, a da su poslednjih godina postali popularniji, ali da praktično dobar proizvod može da napravi samo onaj ko uhrani svoju svinju.
“Više nema debelih svinja kao što je nekad bilo. Sada se životinje brzo hrane i onda je tanka masnoća i nema ni čvaraka ni masti. Nekada se kukuruzom hranile svinje i bile su masne, a sada je to sve ređe, jer ih hrane koncentratom da brže stignu za preradu. Nekada kada smo u selu prodavali kod mesara svinju, on je to obradio, zvao nas i vratio nam masnoću, nije trebala mast, a sada je naopačke”, priča Horvat.
Čvarcima cenu diže i ambalaža, pa proizvod u pakovanju od 150 grama koštaod 330 do čak 510 dinara. Jedan proizvođač ima u ponudi kutije sa 200 grama čvaraka, koje koštaju od 350 do 470 dinara. Mast se u kanticama prodaje za minimum 330 dinara do 500 dinara po kilogramu u zavisnosti od proizvođača i trgovinskog lanca u čijim se frižiderima prodaje. Pakovanja od 500 grama u crevu koštaju 199,99 dinara.
(Izvor: Euronews.rs)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.