Inflacija je sve, ali ne gotov problem – piše u kolumni za “Blic Biznis” Mihailo Đurđević iz “Senzal capital” Beograd.
Foto: Ustupljene fotografije
Centralne banke zapadnih zemalja imaju jedan cilj – svesti inflaciju na ciljani nivo od 2%.
Najnovije vesti nam upravo dolaze iz najveće ekonomije sveta, SAD-a.
U SAD smo u sredu imali podatke za indeks proizvođačkih cena (PPI) koji je bio viši od očekivanja za bazni koji je porastao 0.3 odsto naspram očekivanih 0.2 odsto i naslovni 0.5 odsto naspram očekivanih 0.3 odsto.
Inflatorni pritisci su prvenstveno proizašli iz robe finalne potražnje, koja je porasla za 0,9% na mesečnom nivou, dok su usluge porasle za 0,3%.
Najveći deo povećanja cena robe došao je od benzina, koji je skočio 5,4%, dok su cene hrane zabeležile rast od 0,9%. Cene energije su uglavnom porasle za 3,3%. Osnovna dobra, koja oduzimaju hranu i energiju, porasla su za samo 0,1%, što možemo istaći kao svetlu tačku.
Na strani usluga, cene usluga finalne potražnje umanjene za trgovinu, transport i skladištenje porasle su za 0,3%, dok su troškovi usluga finalne potražnje porasli za 0,5%. I u kategoriji usluga, troškovi depozitnih usluga kod poslovnih banaka su porasli za 13,9%.
Potom je isti dan u 20h po našem vremenu objavljen dokument „FOMC Meeting minutes” koji predstavlja zapisnik sa sastanka članova odbora FED-a koji daje pregled rasprava, odluka i razmišljanja članova FOMC-a o ekonomskim pitanjima i smernicama monetarne politike.
Svi članovi su se usaglasili oko stava da će monetarna politika ostati na restriktivnom nivou što u prevodu znači da će kamate ostati visoke dok se ne vidi jasan smer stabilizacije inflacija na njihovom ciljanom nivou od 2 odsto.
Međutim, bilo je nesuglasica kada su u pitanju dalji koraci. Određeni članovi odbora FED-a poput Rafaela Bostica smatraju da ne treba više povećavati kamate, dok drugi smatraju da posao još nije završen.
Na kraju, preovlađujući narativ je da bi još jedno povećanje kamata na nekom od narednih sastanaka bilo prikladno, ukoliko za tim bude bilo potrebe.
Treba napomenuti i da efekti podizanja kamata kasne na privredu zbog čega centralne banke mogu da povećaju više nego što je potrebno, što bi rezultiralo u recesiju i tzv. „tvrdo sletanje“.
Potom smo naredni dan (četvrtak) imali još značajnije podatke za inflaciju, indeks potrošačkih cena (CPI) koji je bio viši od očekivanja za godinu i mesec. Na godišnjoj osnovi je porastao 3.7 odsto, naspram očekivanih 3.6% i mesečnoj 0.4 odsto, naspram očekivanih 0.3%. Bazni je bio u skladu sa očekivanjima i mogu se primetiti pozitivni trendovi, ali i jedan negativan, a to su cene rente koje su porasle 0.6% za mesec što je više za 0.3 odsto u odnosu na prethodni.
Tržišta je palo nakon ovih vesti, prinosi na obveznice su skočili kao i USD ojačao u odnosu na EUR.
Cilj FED-a je da smanji potražnju, pa samim tim i inflaciju, a da opet ne odvede ekonomiju u recesiju, što je samo po sebi veoma izazovan zadatak. Da li će FED uspeti u svom cilju, ostaje da vidimo.
Autor: Mihailo Đurđević, Senzal capital Beograd
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.