U najjačoj evropskoj ekonomiji, koja bukvalno vapi za radnom snagom sa Balkana, živi i radi minimum 400.000 Srba. Najčešće su to mladi ljudi do 45 godina, koji zarađuju na građevini, ugostiteljstvu i u medicini. Mnogi rade i na crno, posebno majstori, a sada su nemačke vlasti odlučile i u da sprovode stroge kontrole.
Foto: Robert Getel / RAS Srbija
Muškarci iz Srbije, BiH, Albanije, Hrvatske… u Nemačkoj najčešće zarađuju na građevini, gde u proseku zarađuju i do 2.500 evra mesečno. Mnogi u ovoj evropskoj ekonomiji rade godinama za ozbiljne firme, ali je mnogi i onih koji povremeno odu u Nemačku da zarade radeći na crno. I upravo su oni ovih dana u ozbiljnim problemima imaći u vidu nove poteze nemačkih insitutcija.
Blic preporučuje
Pre neki da pripadnici nemačke Carine sproveli su nekoliko racija na gradilištima širom Nemačke kako bi proverili status radnika i tom prilikom otkrili na desetine slučajeva rada na crno, uglavnom radnika iz BiH, Srbije, Albanije i Gruzije.
Jedna od većih akcija sprovedena je u Diseldorfu na gradilištu u Vanhajmer ulici, nedaleko od aerodroma. Samo ovde je privedeno 19 radnika koji su radili na crno, najviše iz BiH, prenose Nezavisne.
Mihael Valk, portparol glavne carinske kancelarije u Diseldorfu rekao jeda do sada nikada nisu naišli na ovoliki broj neprijavljenih radnika, koji ilegalno borave u Nemačkoj. On je dodao da je tokom kontrole jedan od privedenih radnika pokušao da pobegne, sakrio se među palete na gradilištu, ali su ga ubrzo pronašli.
Foto: Nenad Mihajlović / RAS Srbija
Inače, da je bila racija širom Nemačke svedoči i to da su pripadnici carine kontrolisali i veliko gradilište na bivšem američkom skladištu u Gisenu, u saveznoj pokrajini Hesen. Rezultat akcije su 29 privođenja zbog rada na crno. Bilo je još devet privođenja tokom kontrola u Fuldi i Kaselu.
– Svojom predanošću Carina želi pokazati da se rad na crno ne isplati – kazala je Stefani Auersvald, portparolka Carine u Gisenu.
Kako stoji u saopštenju za javnost, 200 ljudi iz oko 60 kompanija je kontrolisano u utorak. Najgore su prošli radnici iz BiH i Srbije, njih 29 koji nisu imali validnu boravišnu dozvolu za rad u Nemačkoj. Oni su privedeni, protiv njih je pokrenuta istraga, baš kao i protiv poslodavaca.
Inače, iz Carine je saopšteno da je cilj racija bio kontrola poštovanja propisa o minimalnim satnicama, ali su naišli na daleko veći problem.
Plate i do 3.000 evra
Kako je Blic više puta pisao Srbi u Nemačkoj najčešće rade u građevinarstvu i ugostiteljstvu. Svoju egzistenciju temelje na radu i to najčešće u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja, obezbeđenja…
Za većinu ovih poslova ne treba im dobro znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno. S godinama mnogi od njih i nauče jezik, oni stariji teže, ali deci koja se školuju vremenom postaje kao maternji.
Po pravilu, važi da što su bolje kvalifikacije i što bolje govore nemački jezik, to im je jednostavnije da dođu do posla i dugoročno ostanu. Ipak, većina radnika iz Srbije u Nemačkoj radi one manje plaćene poslove, za koje se traži samo diploma srednje škole i površno znanje jezika.
Muškarci najčešće zarađuju na građevini i srodnim delatnostima, gde u proseku zarađuju i do 2.500 evra mesečno. Zidar zarađuje 3.214 evra, moler 2.975 evra, keramičar oko 3.000 evra. Vozač viljuškara, na primer, ima prosečnu platu 2.679 evra, a putar 3.463 evra. Sve su to prosečne plate po zvaničnoj statistici.
Veliki broj Srba je u Nemačkoj radi i u ugositeljstvu bilo kako kuvari ili posluga i tu su plate nešto manje i kreću se oko 1.800 evra u proseku.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.