– Tokom Western Balkans ESG samita smo razgovarali u vezi energetske tranzicije kao komplementarnom segmentu ESG kao principa i korporativnog, ali ja se nadam da će i u delovanju javnog sektora, posebno u javnim preduzećima, odgovornost na sva tri segmenta: životna sredina, socijalni i upravljački, biti ključni za poslovanje u budućnosti u zelenoj tranziciji i odgovornosti prema generacijama koje dolaze – kaže u intervju za “Blic Biznis” Ernest Vlačić, dr, MBA, profesor univerziteta i fakulteta, tokom dvodnevnog samita održanog u Porto Montenegru.
Kako on navodi, ova energetska tranzicija je bila komplementarni deo konferencije i predstavljeno je koji su izazovi ali i mogućnosti regije Zapadnog Balkana, gde energija postaje jedna od ključeva konkurentske prednosti privrede.
On napominje i da Kina ima razvijenu svoju nacionalnu krovnu strategiju na osiguranju energije.
– Za njenu globalnu buduću dominaciju u tom smislu i naše zemlje Zapadnog Balkana trebaju imati energiju kao jedan od budućih faktora o kojoj razmišljaju kada kreiraju svoju nacionalnu konkurentnost – ističe Vlačić.
Koliko zemlje u regionu zaostaju za Evropom po ovim pitanjima, uključujući i Srbiju?
Ova konferencija je pokazala da velikog zaostajanja nema. ESG je u diskursu u Hrvatskoj otprilike na istom nivou kao i u ostalim zemljama u regionu, za razliku možda od BiH i Crne Gore gde je industrijska ali i privredna aktivnost nešto niža. Srbija ima velike mogućnosti implementiranja ESG u svoj jakoj proizvodnoj industriji i u drugim industrijama gde se razvija. Činjenica je da su ulaganja u Srbiju u uzletu i da ona ima snažan izvoz, te će zbog toga mnoga preduzeća morati voditi računa da usklade svoje poslovanje sa ESG principima, jer bez toga svoje proizvode neće moći da plasiraju na strana tržišta. Čini mi se da Nemačka prednjači sa strogoćom i kriterijumima za kvalitet i prihvatljivost proizvoda koji dolaze iz ovih krajeva.
Šta će kompanije morati prvo da urade?
Što se tiče korporacija koje su u stranom vlasništvu, one će principe crpeti iz svojih matičnih kuća. Takve organizacije će sigurno imati bolju startnu poziciju. Što se tiče onih u domaćem vlasništvu, mislim da je njihovo proaktivno uključenje ovaj proces. Neke koje posluju u našem regionu, su već počele preduzimati korake da se priključe principima održivog poslovanja. Tako da dizanje senzibiliteta o važnosti ESG kao što je ovaj skup, i drugi na te temu su itekako važni da se na neki način ukaže koji će biti regulatorni ali i društveni pritisci da se ESG počne primenjivati kao princip u korporacijama.
Podizanja svesnosti i spremnosti na svim nivoima, mislim da su ključni elementi koje sada treba preduzeti, i verujem da bi na neki način Vlade, ne samo privredni sektor trebalo usvojiti i shvatiti važnost ESG principa i senzibilizirati ih u svim zemljama Zapadnog Balkana da se taj princip počinje usvajati u korporacijama. ESG mora da se shvati ozbiljno i da se na svim nivoima za 360 stepeni počne implementirati.
Da li je zemljama članicama lakše da se prilagode ESG principima poslovanja, uključujući i Hrvatsku, imajući u vidu mogućnost pristupa mnogim finansijskim fondovima?
Hrvatskoj su za razliku od susednih zemalja u regionu koje nisu članice na raspolaganju mnoga sredstva. Pitanje je da li će ona imati taj apsorpcijski kapacitet u privlačenju tih sredstava na pravi način. I u Srbiji postoji čitav niz instrumenata, institucionalnih ulagača koji su za pravu stvar uvek spremni izdvojiti novac, od najvećih svetskih organizacionih ulagača do specifičnih nacionalnih ulagača evropskih Vlada.
Šta još vidite kao prepreku koja koči ekonomski napredak regiona i koji su ključni koraci?
Ja sam umereni optimista, jer mi se čini da na vlast dolaze mladi ljudi koji “brže trče” od onoga što je bilo u prošlosti. Vidimo da Crna Gora ima dobru garnituru koja bi mogla pomoći da se zemlja brže razvije i isto važi i za Srbiju. Njoj kao i drugim zemljama koje nisu članice bi svakako pomoglo brže priključenje u evropske integracije, jer tada više novca dolazi. Takođe tu je potreba brze reindustrijalizacije zemalja u smislu stvaranja industrijske tehnološke baze, koja će onda pomoći da se i na njima grade inovacije.
Taj proces nije jednostavan, ali je po meni neophodan, kada govorimo o industrijama visoke ili više vrednosti. Po meni ključni koraci razvoja ove zone su reindustrijalizacija i uključenje u evropske integracije, i to činiti agilnim, okretnim Vladama koje su u stanju prepoznati izazove.
Kakva su vaša predviđanja o trenutnoj ekonomskoj krizi, kada ćemo iz nje izaći?
Meni se čini da polako izlazimo i eventualno pitanje može biti kada će doći nova ekonomska kriza. Gledajući celokupan region, inflacija nam se polako smiruje. Vidimo da su investitori i dalje voljni ulagati i ja držim da je u ovom trenutku ceo region zajedno sa Hrvatskom idealno mesto za ulaganje, zbog jeftinije radne snage, obrazovane ali i radne snage koja već ima neku industrijsku veštinu.
Imamo dobro uređene transportne pravce. Moglo bi se još raditi na tome da se transportni lanci bolje uvežu, ali mi u ovom delu Evrope imamo jedinstvenu priliku da razvijemo naše ekonomije zbog konkurentske prednosti.
Činjenica je da sada imamo problem sa radnom snagom koja ima tendenciju odlaska, ali ona nam je veoma važna za razvoj ekonomije i moramo naći način kako je zadržati.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.