Ocenjuje se da su proaktivnim delovanjem centralne banke ublaženi efekti višedimenzionalne globalne krize u godini koja će ostati zapamćena kao godina velikih izazova i isprepletanih kriza.
Iz NBS ističu da je uz jačanje dinara prema evru za 0,2 odsto, Narodna banka u plusu za više od 700 miliona evra po osnovu intervencija na deviznom tržištu, jer je za toliko više kupila nego što je prodala deviza.
Takođe i da 2022. godina peta od poslednjih šest u kojoj je Narodna banka neto kupac deviza i to u ukupnom iznosu od 4,9 milijardi evra, te da će ova godina biti rekordna i po prilivima stranih direktnih investicija, budući da se procenjuje da će njihov bruto priliv iznositi između 4,3 i 4,4 milijarde evra, što je za oko 10 odsto više nego lane.
Navodi se da je učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno na istorijski najniži nivo od 3,0 odsto, dok je 2012. godine svaki peti kredit bio problematičan.
Iz NBS podsećaju da je donet propis kojim je cena platnog računa sa osnovnim uslugama ograničena na 150 dinara, čime se trajno štiti standard građana u pogledu platnih usluga koje su potrebne za svakodnevne životne aktivnosti.
Procena je da će ukupni efekti po osnovu smanjenja naknada, zahvaljujući paketu mera NBS iz avgusta, iznositi više od sedam milijardi dinara u periodu od 12 meseci.
Dodaju da je Srbija na korak do investicionog rejtinga, koji uvećava vrednost svake pojedinačne kompanije u zemlji, uprkos velikim globalnim potresima.
Kada je o inflaciji reč, u saopštenju se navodi da je ona niža nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike, te da je kretanje inflacije od početka ove godine vođeno faktorima na strani ponude.
To se pre svega odnosi na rast svetskih cena hrane i energenata, koje su na inflaciju u Srbiji uticale i direktno i indirektno, odnosno povećavajući inflaciju u zemljama koje su naši najveći spoljnotrgovinski partneri.
Iz NBS navode da je oko 70 odsto ukupne inflacije u Srbiji uvoznog karaktera, da centralna banka nije dozvolila da deprecijacija dinara prema evru pojača efekat uvozne inflacije, kao što je to bio slučaj tokom 2010. i 2012. godine, kada je Srbija imala inflaciju na sličnom nivou kao sada, dok je cenovni šok na svetskom nivou bio višestruko manji.
Ukupna inflacija u Srbiji od 15,1 odsto u novembru, niža je nego u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike, ističe se u saopštenju i dodaje da je bazna inflacija održana na znatno nižem nivou u odnosu na ukupnu inflaciju, dok je u zemljama sa sličnim režimom monetarne politike bazna inflacija dvocifrena.
Iz NBS ukazuju da je i u najizazovnijoj godini tokom protekle decenije očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru i da je dinar ojačao prema evru za 0,2 odsto.
Ocenjuju da su uticaji iz međunarodnog okruženja, odnosno geopolitičke tenzije i rast cena energenata bili osnovni faktor snažnih deprecijacijskih pritisaka u prva četiri meseca ove godine, podstičući u martu snažnu tražnju građana za stranom gotovinom u menjačnicama i bankama.
Narodna banka je, dodaje se u saopštenju, u tom periodu reagovala blagovremeno i odlučno i od januara do aprila prodala neto 2,27 milijardi evra na deviznom tržištu, bankama obezbedila skoro pola milijarde evra strane gotovine u zamenu za devize, radi nesmetanog snabdevanja menjačnica i stanovništva.
Činjenica da smo i u tako turbulentnom periodu očuvali stabilnost i deviznog segmenta i ostalih segmenata domaćeg finansijskog tržišta preokrenula je situaciju i, uz veće poverenje i obnavljanje delovanja faktora na strani ponude deviza, od maja ponovo preovladavaju pritisci ka jačanju dinara, navode iz NBS i dodaju da je od maja Narodna banka kupila neto 2,98 milijardi evra na deviznom tržištu.
Na nivou godine, NBS je u segmentu intervencija na deviznom tržištu u plusu za više od 700 miliona evra a ova godina je peta od poslednjih šest godina da je centralna banka neto kupac deviza i to u ukupnom iznosu od 4,9 milijardi evra.
Što se tiče devizni i zlatnih rezervi one su dostigle nove najviše nivoe uprkos nezapamćenoj višestrukoj krizi koja je pogodila svet.
Tako su bruto devizne rezerve krajem novembra iznosile 17,3 milijarde evra, što predstavlja njihov najviši nivo krajem meseca od kada se prate podaci, a u decembru su prvi put premašile 18 milijardi evra.
Time su tokom ove godine bruto devizne rezerve povećane za više od 10 odsto, odnosno 1,8 milijardi evra.
U 2022. godini nastavljeno je i povećanje zlatnih rezervi, kupovinom 1,1 tone zlata iz domaće proizvodnje pa su količinski, zlatne rezerve krajem novembra dostigle rekordnih 38,5 tona, ukupne vrednosti 2,1 milijardu evra.
Novi rekord Srbije u privlačenju SDI, između 4,3 i 4,4 mlrd evra u 2022.
Srbija će u 2022. imati novu rekordnu godinu s prilivima stranih direktnih investicija – između 4,3 i 4,4 milijarde evra, prema operativnim podacima za decembar, objavila je danas Narodna banka Srbije.
Centralna banka je predstavljajući rezultate rada ove godine istakla da je očuvan status Srbije kao poželjne investicione destinacije.
Kao i prethodnih godina, više od polovine priliva usmereno je u razmenljive sektore, a najviše u prerađivačku industriju, koja je ključni izvozni sektor srpske privrede.
NBS očekuje da će izvoz prerađivačke industrije u 2022. godini premašiti nivo od 23 milijarde evra, što je za oko četiri milijarde evra više od izvoza prerađivačke industrije u 2021. godini.
O pozitivnoj percepciji Srbije kao investicione destinacije govori i
očuvan kreditni rejting Srbije, na korak do investicionog, uprkos globalnim potresima.
U svojoj poslednjoj oceni iz decembra 2022. godine, agencija Standard and Poors posebno ističe kredibilan okvir makroekonomskih politika, dok je adekvatan nivo deviznih rezervi naveden kao jedan od važnih stubova odbrane naše ekonomije od potresa iz eksternog okruženja.
Kao važne faktore očuvanja kreditnog rejtinga Standard and Poors ističe i kredibilnu monetarnu politiku Narodne banke Srbije.
“Decembarski izveštaj rejting agencije Standard and Poors još jedna je potvrda dobrih rezultata Srbije u borbi s višedimenzionalnom globalnom krizom. Našim merama i proaktivnim delovanjem, uz punu koordinaciju nosilaca ekonomskih politika u zemlji, očuvali smo osnove rasta i u globalno nikad izazovnijim okolnostima. Time je očuvano i investiciono i potrošačko poverenje, koji su važan uslov daljeg rasta naše privrede, istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković povodom odluke agencije Standard and Poors.
Uz očuvanu stabilnost bankarskog sektora, Narodna banka Srbije nastavila je da podržava lakše otplate kredita i lakši pristup finansiranju.
Očuvana je visoka adekvatnost kapitala bankarskog sektora (pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 19,5 odsto), uz povoljnu strukturu kapitala (skoro 95 odsto čini najkvalitetniji osnovni akcijski kapital).
Očuvani su svi relevantni pokazatelji likvidnosti bankarskog sektora, koji i dalje beleže dvostruko veće vrednosti od minimalno propisanih, navodi NBS.
Takođe, da je kvalitet kreditnog portfolija bankarskog sektora je ne samo očuvan već i dodatno poboljšan, pošto je učešće problematičnih kredita na kraju novembra 2022. godine svedeno na 3,03 odsto, što je najniža vrednost od kada se prati ovaj pokazatelj.
Očuvano je poverenje u bankarski sistem i u izazovnim trenucima za poslovanje Sberbank Srbija – Narodna banka Srbije je reagovala prva u regionu i u najkraćem mogućem roku i nakon sprovedenih svih zakonom propisanih radnji, AIK banka postala je vlasnik Sberbank Srbija a.d.
Beograd sticanjem 100 odsto akcija te banke.
Doneta je privremena mera kojom se bankama daje mogućnost da ublaže negativne efekte promene cena hartija od vrednosti na kapital banke pod uticajem globalne krize, čime se podržava i dalji rast kredita privredi i stanovništvu.
Time je ostvaren pozitivan efekat na regulatorni kapital bankarskog sektora u iznosu od 20,37 milijardi dinara.
Usvojen je paket mera kojim se trajno štiti standard građana u pogledu platnih usluga koje su potrebne za svakodnevne životne aktivnosti.
Ograničena je i propisana cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na 150 dinara i precizirana njegova garantovana sadržina.
Obezbeđeno je da sve banke koje su povećavale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine ove naknade umanje za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja i da u narednoj godini dana ne povećavaju naknade u vezi s platnim računom.
Očekivani efekat primene navedenih mera je sedam milijardi dinara u narednoj godini.
Na osnovu ekonomske situacije u kojoj su se našli pojedini poljoprivredni proizvođači, kao i strateškog značaja poljoprivredne proizvodnje, poljoprivrednicima je omogućen reprogram postojećih obaveza kod banaka i davalaca lizinga.
Merom je registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima omogućeno da za preko 71.000 kredita (oko 109 milijardi dinara) mogu da zatraže reprogram.
Banke su podstaknute da građanim a u finansijskim teškoćama produže rok za otplatu gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita i tako pomognu dužnicima da lakše izmire svoja dugovanja i prevaziđu izazove s kojima se suočavaju.
Produžena je primena mere usmerene na olakšavanje uslova otplate stambenih kredita građanima, čime se banke dalje podstiču da produže rok otplate stambenih kredita za dodatnih pet godina u odnosu na inicijalno ugovorenu ročnost, što u trenutnim okolnostima rasta stope EURIBOR u kratkom roku može da smanji pritisak na korisnike stambenih kredita s varijabilnim kamatnim stopama.
Radi očuvanja životnog standarda građana, NBS je u avgustu naložila svim društvima za osiguranje koja su od 1. avgusta neosnovano povećala premiju osiguranja od autoodgovornosti u proseku za oko 22 odsto da u najkraćem roku tu premiju vrate na prethodni nivo.
Usvojili smo i propis kojim onemogućavamo da se ovakve okolnosti ponove, tako što smo posebno uredili postupak donošenja odluka u društvima za osiguranje koje se odnose na uslove i tarife premija obaveznih osiguranja.
NBS je propisom predvidela viši stepen odgovornosti članova uprave i ovlašćenih aktuara u društvima za osiguranje koji učestvuju u donošenju navedenih odluka.
Radi stabilizacije menjačkog tržišta, kao dela deviznog tržišta, a nakon eskalacije sukoba u Ukrajini, NBS je usvojila izmene i dopune propisa kojima se uređuju uslovi i način obavljanja menjačkih poslova, kao i uslovi i način kontrole menjačkog poslovanja.
Ograničen je procenat provizije koju ovlašćeni menjač i javni poštanski operator mogu naplatiti pri prodaji efektive na jedan odsto i na sveobuhvatniji način je uređeno obavljanje menjačkih poslova van menjačkog mesta. U toku 2022. godine privremeno je oduzeto ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova od 187 menjača.
U Sistemu za instant plaćanja Narodne banke Srbije je u toku 2022. (zaključno sa 25. 12. 2022. godine) realizovano više od 52 miliona transakcija, što je rast od preko 25 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Tokom 2022. godine u IPS Test Lab-u testirana su 34 različita tehničko-tehnološka rešenja banaka u vezi sa izdavanjem i prihvatanjem platnog instrumenta zasnovanog na instant plaćanjima.
Na kraju 2022. godine ukupno sedam banaka omogućava svojim korisnicima da obavljaju prenos novca na jednostavan, brz siguran način, u svakom trenutku, na bilo kom mestu, odabirom broja mobilnog telefona primaoca plaćanja iz kontakt liste i unosom željenog iznosa.
Šest banaka je svojim klijentima omogućilo IPS plaćanje na internetu putem tehnologije deep link.
U saradnji s Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, NBS nastavila je da podržava dalje unapređenje portala “ePlati” omogućavanjem instant plaćanja usluga taksija i naknada za usluge koje pružaju organi javne uprave na portalu eUprave, skeniranjem NBS IPS QR kôda s jedinstvene uplatnice.
NBS je u decembru 2022. je izdala prve dve dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, na osnovu Zakona o digitalnoj imovini koji se primenjuje od juna 2021. godine.
Time je u Srbiji omogućeno korišćenje usluga povezanih s virtuelnim valutama koje su obuhvaćene ovim dozvolama preko domaćih licenciranih privrednih društava, koje NBS sveobuhvatno nadzire, u potpunosti u skladu s međunarodnim standardima.
I u toku 2022. NBS je nastavila da odgovorno i aktivno vrši funkciju zaštite korisnika finansijskih usluga.
Do polovine decembra rešene su 1.764 pritužbe korisnika, od kojih je 30 odso bilo osnovano.
Najveći broj pritužbi odnosio se na postupanje banaka (994 pritužbe), od kojih je 36 odsto bilo osnovano (rešeno u korist klijenata banaka).
“Uprkos izazovima kakvi u globalnoj ekonomiji nisu zabeleženi tokom poslednjih nekoliko decenija, srpska ekonomija je i tokom 2022. godine, u uslovima nekoliko kriza koje su se međusobno preplitale, nastavila da raste i da se razvija. Savladavanju izazova, ublažavanju ekonomskih posledica pandemije i energetske krize i nastavku privrednog rasta i razvoja, doprinela je i NBS – merama koje su donete u punoj koordinaciji s Vladom Srbije. Bili smo u mogućnosti da reagujemo zahvaljujući izgrađenim mehanizmima odbrane i stvorenim rezervama”, rekla je guvernerka.
Dodaje da su na nivou 2022. devizne rezerve Srbije su dostigle najviši nivo, relativna stabilnost kursa dinara nijednog momenta nije bila dovedena u pitanje, a naš bankarski sektor je ostao stabilan i dobro kapitalizovan.
“Srbija se u dužem periodu dokazala kao zemlja dobrih makroekonomskih performansi i svi rezultati ostvareni i u najizazovnijim uslovima važan su stub odbrambenih mehanizama i u narednom periodu, ali i garant očuvanja perspektiva rasta”, zaključila je Tabakovićeva.