Migracije radno sposobnog stanovništva su važno ekonomsko pitanje poslednjih godina jer su radnici iz slabije razvijenih zemalja sve više tražili azil ili su ostajali ilegalno u “jačim” zemljama Evrope. To je postao problem za Nemačku koja je odlučila da sprovede reformu useljeničkog zakona kako bi podstakla dolazak kvalifikovane radne snage, a sprečila zloupotrebe sistema, o čemu je Bundestag raspredao u jednoj od sednica.. Za ljude sa Zapadnog Balkana postoji posebno pravilo koje donosi brojne olakšice, dok za mnoge države i dalje toga nema.
Foto: shutterstock
Reforma useljeničkog zakona o kojem se danas prvi put raspravlja predstavlja jedan od načina kojima se Nemačka bori za radnike. Ovoj najjačoj ekonomiji u Evropskoj uniji nedopstaje preko 100.000 radnika na raznim pozicijama, a nesumnjivo je da će se taj broj povećavati.
Blic preporučuje
Pravilo o useljavanju radnika iz Zapadnog Balkana
Da bi olakšala zapošljavanje, najpre kreće od sprečavanja zloupotrebe sistema uzimanja azila za dobijanje radne dozvole. To je potka Pravila o useljavanju radnika iz Zapadnog Balkana, koje se uvedeno još 2016. godine. Ono stoga nije deo novog useljeničkog zakona, već je deo odredbe o kojoj će se naknadno raspraviti. Ako je Bundestag odobri, ta odredba bi podrazumevala da se ovo Pravilo produži za godinu dana, a kontigent radnika poveća duplo – sa sadašnjih 25.000 na 50.000 oni koji se mogu useliti i legalno raditi u Nemačkoj.
Pravilo za Zapadni Balkan je regulativa za ljude iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije i sa područja Kosova koji su pokušavali kroz azil da dođu do nemačkog državljanstva i dozvole za rad. Na taj način rukovodstvo Nemačke želi da pozitivno utiče na tržište rada jer se za radnu dozvolu aplicira tako što se priloži potvrda od podlodavca u Nemačkoj, a preduslov je da u poslednja 24 meseca od podnošenja zahteva podnosioci nisu primali nikakvu socijalnu pomoć u toj državi.
Foto: Michael Probst / Tanjug/AP
Zasad ovo pravilo važi samo za Zapadni Balkan, međutim, postoje predlozi da se ovakve olakšice prošire i na neke druge zemlje kao što su Gruzija, Tunis i Moldavija, odakle dolazi veliki broj radnika. Sa druge strane, ima struja u Bundestagu koje nisu za to jer smatraju i ovu odredbu suvišnom zbog toga što se sprovodi mimo novog zakona.
Karta šansi
U okviru drugih postupaka ove zemlje za privlačenje i lakše zapošljavanje radnika je i karta šansi (Chancenkarte), koja se odnosi na zapošljavanje ljudi upravo sa Zapadnog Balkana. Osnovna ideja ove nemačke verzije zelene karte kakva se daje u Kanadi ili SAD je transparentan sistem bodovanja. Razne stavke vrede određen broj bodova koji vam olakšavaju dobijanje boravišne i radne dozvole, a potrebno je da se sakupi najmanje šest.
Primeri nekih od kriterijuma i bodovanja:
- 4 poena – profesionalna kvalifikacija
- 3 poena – dobro poznavanje jezika
- 2 poena – radno iskustvo od 2 godine
Jedan od predloga se tiče i toga da će ljudi moći da dođu u Nemačku, nađu stan, pa tek onda krenu u potragu za poslom. Takođe se pominju i razne mogućnosti prekvalifikacije i lakše nostrifikovanje diploma iz drugih zemalja.
Foto: Shutterstock / RAS Srbija
Plate za deficitarna zanimanja
Na naslovnicama nemačkih časopisa su se mogle pročitati parole o dubini problema sa nedostatkom radnika u mnogim sektorima. “Špigel” je pisao: “Nikada pre u Nemačkoj nije bilo toliko upražnjenih radnih mesta kao danas”. To su standardni poslovi kojima se naši ljudi tamo bave: razni zanati, građevina, ugostiteljstvo, mediina, logistika, ali i brojna druga niskokvalifikovana zanimanja i fizički poslovi. Posao ugradnje grejnih sistema je poslednji koji je odjeknuo kao oblast u kojoj će tokom 2024. godine biti potrebno oko 60.000 radnika.
Svi ovi deficitarni poslovi su dobro plaćeni u odnosu na zaradu koja se može dobiti za isti posao u nekim delovima Zapadnog Balkana. Prema nekim podacima, plata medicinske sestre ide i preko 4.500 evra, a negovatelji od 1.500 – 3.651 evra. Zidar može mesečno zaraditi oko 5.000 evra, operator viljuškara je plaćen od 1.890 do 3.779 evra, a kuvar preko 6.500 evra.
Frizerski zanat se plaća minimalno 1.576 evra, a zarada može narasti i do 3.240 evra. Za čišćenje prostorija se plaća od 1.500 do 2.849 evra, a primeri ovakvih plata su brojni.
Iako je broj stanovnika Nemačke porastao od 2014. za oko 2,9 miliona ljudi, opao je broj državljana u radno sposobnom uzrastu od 15 do 65 godina.
Racije širom Nemačke
Upravo iz razloga zbog kojeg će i zasedati Bundestag, sprovedena je i racija pripadnika Carine na gradilištima širom Nemačke. Kontrolisano je 200 ljudi iz oko 60 kompanija, glasi zvanično saopštenje.
Naime, želeći da provere status radnika i poštovanje pravilnika o minimalnim satima, naišli su na veliki broj radnika na crno, pa su izvršena brojna hapšenja. Na gradilištu Vanhajmer u Diseldorfu je uhapšeno 19 ljudi, u Gisenu 29, a još 9 u Fuldi i Kaselu. Što se tiče radnika i Srbije i BIH bez validne boravišne i radne dozvole, ukupno je uhapšeno njih 29.
Foto: Nenad Mihajlović / RAS Srbija
Mihael Valk, portparol glavne carinske kancelarije u Diseldorfu je naveo da je tokom kontrole jedan od privedenih radnika pokušao da pobegne, sakrivši se među paletama.
U najjačoj ekonomiji Evrope živi preko 450.000 ljudi iz Srbije. Prema podacima o prilivu stanovništva iz novembra prošle godine, najbrojniji su ukrajinski migranti, a u periodu od 2014. do 2022. najviše dolazaka registrovano je iz Rumunije, Poljske, Bugarske Avganistana i Sirije.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.