Kontrola leta je, sasvim sigurno, organizacija čiji radnici imaju plate među najvećim u Srbiji. Možda samo neki IT eksperti mogu da zarade više, ako u to ne ubrajamo one koji rade u sivoj zoni sumnjive poslove. Imaju oni i ogromnu odgovornost. Samo jedna greška kontrolora leta može značiti gubitak stotina života. Valja se samo setiti sudara aviona iznad Zagreba, kada je poginulo svih 176 putnika i članova posade u obe letilice, „Britiš ervejza” i „Inex Adrije”. Zato su i uslovi rada u SMATSA vrlo specifični. Dva sata bi trebalo da se radi, sat odmara. Za ovaj posao potrebna je puna koncentracija i budnost. Greške ne sme da bude.
I zbog svega ovoga je posebno zanimljivo zašto se buni Sindikat kontrole leta. Zbog plata, svakako ne.
Da u SMATSA nešto ipak nije u redu može se zaključiti iz pisama Unije evropskih transportnih radnika i Unije provajdera usluge kontrola leta. Oni su preporučili rukovodstvu Kontrole leta Srbije i Crne Gore da nađu zajednički jezik sa sindikatom i da započnu pregovore.
„Politika” je pozvala predsednika Sindikata kontrole leta Ranka Radovanovića, ali on nije želeo da probleme iz ove važne organizacije iznosi u javnost. Samo nam je potvrdio da su se oni, kao sindikat, obratili i međunarodnim i našim civilnim vlastima dopisima. On je potvrdio i autentičnost dokumenata u koje smo imali uvid, kao i to da je sa svime upoznata i Evropska unija kontrolora leta. Svaki dalji komentar je izostao.
U Kontroli leta Srbije i Crne Gore trenutno radi oko 880 ljudi. Ovaj sindikat zastupa njih 430, gotovo polovinu, i većinu članova čine kontrolori. Postoji, kao i u drugim našim firmama, i Nezavisni sindikat kontrole leta, u kojem je oko 130 zaposlenih, ali on nije podigao glas.
Iz dopisa međunarodnih vazduhoplovnih organizacija može se zaključiti da je najveći problem odsustvo dijaloga sa poslovodstvom. Radnici traže bolje uslove rada, kvalitetniju opremu, što sve doprinosi najbitnijoj stvari u vazduhoplovstvu, a i u celokupnom saobraćaju – sigurnosti. Dakle, plate nisu problem. Kao i u drugim javnim preduzećima, i u Kontroli leta postoji kolektivni ugovor, ali može se zaključiti iz dopisa, on se ne poštuje.
Iz Kontrole leta Srbije i Crne Gore SMATSA, na naš pokušaj da dobijemo objašnjenja, stigao je kratak odgovor da ovo nije tačno i da se kolektivni ugovori poštuju.
Nama, običnom narodu, zanimljivo je i kako to da su plate u Kontroli leta tako velike. A to je zapravo veliki izvoznik usluga. Gro prihoda potiče od preleta. Dakle, naši kontrolori leta preuzimaju avione koji uđu u prostor koji kontrolišu, određuju im putanje i to sve strane kompanije preko Eurokontrola dobro plaćaju. Bitno je i da putanja bude što kraća, visina dobra da bi se zadovoljili i ekološki standardi, što manje uništavala atmosfera, jer su avioni veliki potrošači kiseonika.
Drugi, znatno manji deo prihoda ostvaruje se od aerodromskih usluga, a tu prednjače „Er Srbija” i „Montenegro erlajnz”.
Važno je imati u vidu i to da veći broj preleta ne znači automatski i veće prihode, a ti prihodi su značajni i za samu državu. Koliko će se sredstava povući iz tih evropskih vazduhoplovnih vlasti zavisi od dva faktora: projekcije koliko će biti preleta i kakve potrebe iskaže naša Kontrola leta – kakvi su nam ljudski resursi potrebni i kakav nam je tehnički kapacitet.
Kada se pogledaju dopisi našem Ministarstvu saobraćaja i samom predsedniku, sledi da to nije najbolje iskorišćeno. Zbog lošeg planiranja, moglo bi se zaključiti iz ovih dopisa, izostala je nabavka najsavremenije opreme, koju već imaju aerodromi u okruženju, poput onog u Zagrebu. To bi, laički objašnjeno, značilo da kontrolor (a oni sede u tornju na aerodromima) može i kada je magla da vidi na pisti sve objekte i naravno avione, da ih bezbednije i brže usmerava ka poletno-sletnoj stazi koju nazivamo pista. Leti je to pak posebno važno zbog znatno povećanog saobraćaja u turističkoj sezoni. To bi značilo da ne sedimo dugo u avionu koji je pun, ali nikako da poleti. A niko od putnika ne zna da zapravo kontrolor leta određuje kada će avion poleteti. U pitanju je izostanak nekih komunikacijskih uređaja preko kojih piloti i kontrolori prenose podatke jedni drugima.
Novac ovde ne bi trebalo da bude problem. U ovoj ekstremno osetljivoj zoni saobraćaja, bitnije je znanje i planiranje. Da li je to ovog puta izostalo trebalo bi da utvrde oni koji su za to odgovorni.
Prema podacima koje je „Politika” dobila, već sada su oboreni svi rekordi u broju preleta iznad našeg vazdušnog prostora. Leti se sve više i iz Albanije, koja postaje ozbiljna turistička zemlja, iznad Makedonije, celokupnog prostora koji nazivamo kolokvijalno zapadni Balkan. A da li razvoj i prihodi Kontrole leta to prate, tek valja utvrditi.
Odgovor SMATSA
U vezi sa vašim dopisom koji sadrži niz netačnih tvrdnji, obaveštavamo vas da:
Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA pruža usluge u vazdušnoj plovidbi bezbedno i efikasno, u skladu sa primenjivom regulativom i međunarodnim standardima.
Bezbednost i sigurnost u civilnom vazduhoplovstvu nadzire Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, koji nije konstatovao narušavanje bezbednosti i sigurnosti u radu SMATSA.
SMATSA u svom radu koristi najsavremenije sisteme i uređaje i kontinuirano ulaže u razvoj sistema.
U toku 2022. godine SMATSA je opslužila najveći broj letova u vazdušnom prostoru u svojoj nadležnosti i ostvarila rekordne finansijske rezultate.
U SMATSA deluju dva reprezentativna sindikata sa kojima je sredinom 2022. godine potpisan kolektivni ugovor, koji poslodavac u potpunosti sprovodi.