Grčka je spasena, pišu u razmaku od samo nedelju dana i Fajnenšel tajms i Ekonomist.
Izvor: jutarnji list/K.Đ.
Foto: Profimedia
Nakon decenija stezanja kaiša i hitnih ekonomskih mera, zemlja se oporavila i na korak je do ponovnog dobijanja pozitivnog investicijskog rejtinga.
Grci uzbuđeno očekuju trostruki B minus, što je, inače, najniža pozitivna investicijska ocena rejting agencija. Mnogi, uključujući guvernera centralne banke zemlje, očekuju da će do spomenutog povećanja doći nakon izbora 21. maja ako nova vlada nastavi s reformama i održi političku stabilnost, prenosi Jutarnji list.
Vladajuća konzervativna stranka, Nova demokratija, u anketama vodi pet do šest bodova ispred Sirize, radikalno leve stranke u opoziciji. Međutim, ono što se očekuje jeste da će Nova demokratija imati problema s formiranjem vlade nakon prvog kruga glasanja, pa bi u julu Grci trebalo da se vrate u drugi krug.
Kirijakos Micotakis, iz spomenute Nove demokratije, sadašnji grčki premijer, zbog svega navedenog postao je novi ljubimac Brisela. Uglađeni tehnokratski tip revolucionalizovao je način na koji građani komuniciraju s državom, zahvaljujući impresivnom programu digitalizacije.
Fokion Karavijas, izvršni direktor grčkog zajmodavca Eurobank, rekao je da će povratak na investicijski nivo, s kojim su neraskidivo povezani ne samo troškovi zaduživanja vlade, već i oni lokalnih zajmodavaca i korporacija, značiti i najveći preokret u evropskom finansijskom sistemu.
“Bilo je mnogo onih koji su tražili da Grčka izađe iz Evrozone. Tvrdili su da dug zemlje nikad neće biti održiv, da će biti nemoguće ostvariti primarne viškove i da njen bankarski sistem neće moći da smanji gomilu loših kredita”, poručio je Karavijas. “Na kraju, ispada, ništa nije nemoguće!”
Vrtoglavi rast
Nakon što je godinama bila problematično dete Evrope, Grčka sada vrtoglavo raste.
Ekonomija je ostvarila jedan od najsnažnijih oporavaka od pandemije – bruto domaći proizvod je rastao za 8,4 posto u 2021. godini i 5,9 posto u 2022. Ekonomisti u agencijama za procenu rejtinga i investicijskim bankama kao što je Goldman Saks očekuju da će Grčka nastaviti vrtoglavi rast i sledeće godine.
Ta činjenica je neverovatna s obzirom na to da je još u februaru 2012. godine kreditni rejting bio prikovan na samo dno, na selektivnom neplaćanju, a grčka dužnička kriza pretila da raskomada Evrozonu.
Bolne mere štednje ostavile su trag u zemlji koja sada ima jednu od najviših stopa relativnog siromaštva u EU. Na primer, minimalna plata je 832 evra, što je 30 evra niže nego 2010. godine. Realno gledano, prosečna plata je otprilike za četvrtinu manja nego što je bila pre 12 godina.
Girogos Čouliarakis, ekonomski savetnik guvernera grčke centralne banke, veruje da je za povratak na vrh i dalje potrebno još jedna decenija.
Reforme nisu samo stabilizovale ekonomiju u slobodnom padu, već su dovele i do nekih stvarnih poboljšanja. Na primer, valja istaknuti trgovinu; izvoz roba iz zemlje je između 2010. i 2021. porastao za 90 posto – u poređenju s 42 posto u celoj Evrozoni.
Nakon porasta na 206 posto tokom pandemije, dug grčke vlade kao i udeo u BDP-u prošle je godine pao na 171 posto, što je najniži nivo od 2021. godine i jedan je od najbržih stopa smanjenja duga u svetu. Pad se očekuje i tokom 2023. godine.
“Prilično dobar posao”
Grčka je takođe imala koristi od porasta stranih ulaganja.
Prošle godine su, recimo, porasla za čak 50 posto, što je najviši nivo od početka merenja 2002. godine. Nadalje, fond Evropske unije za oporavak od pandemije trebalo bi da Grčkoj osigura 30,5 milijardi evra bespovratnih sredstava i zajmova do 2026. godine, što je jednako 18 posto sadašnjeg BDP-a.
Turizam – tradicionalno najjači sektor grčke ekonomije – prošle godine se oporavio i dosegao 97 posto nivoa pre pandemije. Stranci ne samo da provode odmor u zemlji, već i mnogo ulažu u nekretnine. Prodaja nekretnina stranim kupcima bila je gotovo četiri puta veća prošle godine nego 2007. godine, dosegnuvši gotovo 2 milijarde evra.
Sve to znači da su prošlog avgusta Grčkoj njeni kreditori dopustili da napusti mehanizme nadzora koji su bili nametnuti prethodnih 12 godina, nakon što je zemlja morala da moli za niz ogromnih paketa pomoći, koji se privremeno otplaćuju. Grčka sada može redovno da se zadužuje na tržištu, plaćajući razliku manju od dva boda u odnosu na stopu nemačke vlade, otprilike isto kao i Italija.
“Napravili smo prilično dobar posao u vrlo teškim vremenima”, kaže Micotakis.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.