ON VRBUJE RADNIKE I SA SRI LANKE! Ispovest vlasnika agencije: Svi detalji zapošljavanja, plata, smeštaja, ali i loših iskustava

Foto: Shutterstock / RAS Srbija

Poslušajte vest preko audio fajla

Idealna zemlja za dovođenje radnika u Srbiju danas je Ukrajina. Slične navike, mentalitet, tradicije kao i jezik pogoduju dobrom razumevanju Ukrajinaca sa srpskim privrednicima. Ukrajina je danas, međutim, jedna od mnogih na listi zemalja iz kojih domaći privrednici dovode radnike u svoje firme. Kako nam otkriva čovek koji posreduje u ovim poslovima u poslednje vreme u Srbiju sve češće dolaze i ljudi iz Sri Lanke, Turske, Turkmenistana, Bangladeša, Indije….

I to je trend, kako tvrdi, koji je vrlo aktivan i koji bi tek mogao da uzme maha. Računica je kaže jasna: danas Srbija naprosto vapi sa radnicima mnogih profila. Ako se uz to uzme u obzir da ljudi iz pomenutih zemalja hoće i da im se isplati raditi u Srbiji (za nama male pare) onda je cela “stvar” još jasnija.

A, priča je sledeća.

Mnogi domaći privrednici tvrde da im radnici iz inostranstva odgovaraju prvo zbog cene koju naplaću za svoj rad, zatim radnog vremena koje su spremni da provedu na poslu, ali i činjenice da ovlašćene agencije posrednicim, preuzimaju najveći deo poslova oko njihovog dovođenja: pravne regulative, smeštaaja, hrane, prevoza.

– Tako jedan prosečan primer govori da radnik iz “daleke” zemlje koji dođe u Srbjiju mesečno radi najčešće za minimalac i to za osam sati dnevno tokom šest dana u nedelji. Minimalac je, dakle, startna pozicija i priča po zakonu. Drugi primer govori da često ima i radnika koji su, u želji da zarade što više a polazeći od toga da, kada su već napusti zemlju i porodicu, spremini da rade i po 10 sati dnevno šest dana u nedelji. U tom slučaju njihova mesečna zarada ide i od 500 do 700 evra – tvrdi naš sagovornik.

Foto: Capital.ba / screenshot

Neki bi rekli da je to malo i kako često možemo čuti o “izrabljivanju” ljudi, ali je činjeinica da strani radnici koji su došli u Srbiji pristaju na takve uslove svojom voljom i da se u svojim zemljama, prilično jagme da nađu posrednike ne bi li zaradili dinar više.

Ugovori na šest meseci

Agencije koje posreduju su redistrovana pravna lica u Srbiji. Poslodavcima, koje nalaze ili koji ih nalaze, garantuju stabilnost i kontinuitet rada. Ugovori koje sa njima sklapaju najčešće su na 6 meseci ili godinu dana. Iskustva govore i dase devedeset posto dovedenih radnika direktno dovodi u pogone ili fabrike budućeg poslodavca.

– U Srbiji je ovakvih agencija trenutno oko 30 i gotovo sve imaju posla. Preduslov za bi one ovde dovele radnike je postojanje ambasade Republike Srbije u zemlji porekla radnika, zbog izdavanje radnih dozvola, viza i drugih neophodnih dokumenata – kaže naš sagovornik.

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija

Kako nam otkriva – dva su modela, odnosno načina dovođenja radnika: primarni i dominantni je kada agencia posreduje u zapošljavnaju, dok je sekundarni i manje zastupljen model HR agencija. Ovakvu podelu uslovljava domaća zakonska regulativa, prvenstveno rigidniji zakon o zapošljavanju.

Kada govorimo o posredovanju, agencija intervjuiše radnike i potencijalno ih predstavlja poslodavcu. Praktično, agencija uzima na sebe oglašavanje radnika po upitu poslodavca, vrši odabir i predselekciju radnika po prethodno definisanim kriterijumima.

– Agencija je tu i da se postara o smeštaju za radnike. Poslodavac je dužan da plati avionsku kartu radnicima i to kartu dolaska, kao i kartu za jednu posetu kući u toku jedne godine – kaže nam sagovornik, ali dodaje da ovi detalji mogu biti i drugačije definisani u zavisnosti od dogovora između agencije i poslodavca.

Šta se plaća agenciji?

Firmu koja upošljava strane radnike preko agencije, naravno koštaju i usluge ove agencije. Najčešće je reč o proviziji koja može da iznosi i do 10 odsto na neto zaradu radnika, ali zna često i da varira.

Foto: Nenad Mihajlović / RAS Srbija

Naš sagovornik priča da nisu sva iskustva bila pozitivna.

– Imali smo situaciju da je grupa radnika iz Kine praktično polupala čitav hostel gde su bili smešteni. Njih 150 je demoliralo sve što im je palo ruke. Da ne govorim o tome da su bili skloni kocki i alkoholu. Posle smo mi sve pokrili iz svog džepa, objašnjava on i navodi još primera:

– Probleme smo imali i sa Indijcima jer 30 odsto njih radi punom parom dok ostalih 70 gleda kako da “uhvati krivinu”. Bilo je isto tako pozitivnih iskustava sa radnicima iz ovih zemalja ali sam kroz godine rada shvatio da našem tržištu najbolje pogoduju radnici iz Ukrajine, Makedonije, BiH i generalno okruženja. Sa njima su manje šanse da dođe do razvoja toksičnih odnosa i brzih prekida saradnje, što se sve dešava na tržištu, dodaje naš sagovornik.

U razgovoru sa njim, saznajemo da je barijera u dobroj saradnji sa agencijama nedostatak poslovne kulture pa i poslovne etike kod mnogih domaćih privrednika.

Tvrdi i da, bez obzira na kompleksnog pitanja manjka radnika, za sada nema naznaka da će doći do smanjenja dovođenja radne snage iz svih delova sveta.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com