Šef koji insistira da je sve u redu dok zaposleni gunđaju i misle suprotno može da bude razlgo da kompanija hitno razmotri neka pitanja. U eri aktivizma i organizovanja zaposlenih, posebno je važno da šefovi i zaposleni shvate da kompanije treba da se pozabave važnim društvenim pitanjima koja utiču na radno okruženje.
0:00/ 0:00
Foto: shutterstock
Problem je, međutim, što se to ne dešava tako često. A kada se ne dogodi, u najavi je korporativni nered.
Blic preporučuje
Prema ekspertkinji za liderstvo Megan Rajc, čije se istraživanje fokusira na način na koji ljudi komuniciraju na radnom mestu, glavni uzrok nesaglasnosti je ono što ona naziva “mehurom optimizma”.
“Jednostavno rečeno, mehur optimizma se odnosi na tendenciju lidera da precenjuje koliko se prijatno osećaju zaposleni”, objasnila je Rajc u septembarskom TED Talk-u.
“Precenjujete svoju pristupačnost i svoje veštine slušanja. A to sve znači da potcenjujete snagu osjećanja nekih zaposlenih”, dodala je ona.
Foto: shutterstock
Profesor liderstva i dijaloga na Međunarodnoj poslovnoj školi Hult, Rajc je tokom pet godina intervjuisala stotine aktivista i lidera za knjigu pod nazivom “Speak Up”.
Jedna od centralnih komponenti “balona optimizma” je fenomen koji Rajc naziva “slepilo prednosti”. Kada imate funkciju koja vaš status prenosi u određenoj hijerarhiji, verovatno ste poslednja osoba koja shvata kako ta funkcija (npr. generalni direktor) može da utiče na pristupačnost, navela je Rajc.
“U stvari, tek kada nemamo takve funkcije, možemo zaposlene pogledati i reći: ‘Bože, oni prave razliku u tome šta ljudi ovdje smeju da kažu”, dodala je ona.
Šta lideri mogu da urade? Megan Rajc ima direktan pristup koji sadrži četiri tačke i pomaže poslodavcima da bolje odgovore na probleme radnika.
Foto: shutterstock
Slušajte
Lideri moraju rutinski da sebi postavljaju važa pitanja.
“Da li ste izlovani? Kako znate šta vaši zaposleni smatraju važnim u svom radnom okruženju?”
Jedini način da se zaista odgovori na ta pitanja je da slušate.
“Nemojte da pretpostavljate da znate šta je važno”, rekla je.
Postoji mnogo uputstava kako slušati, ali je Rajc naglasila da je najvažnija komponenta “shvatanje da je skoro neizbežno da ste izlovani i da morate da uradite mnogo više da biste zaista otkrili šta je važno zaposlenima”.
Foto: shutterstock
Preispitajte svoje pretpostavke
Balon optimizma je samo jedan deo. Tokom svog istraživanja, Megan je pitala hiljade ljudi kako definišu reči “aktivan” i “aktivizam”.
“Moramo da razumemo pretpostavke i asocijacije koje vezujemo za aktivizam, jer utiče na to kako ćemo na njega da reagujemo“, rekla je ona.
Kao primer navodi svoj rad sa odborom zdravstvene organizacije, gde je jedan zaposleni bio veliki zagovornik klimatskih promena, redovno kritikujući napore organizacije.
“Bilo je zaista zanimljivo, jer su ga neki rukovodioci označili kao izazivača nevolja i želeli da ga se otarase. Ali bilo je nekoliko šefova koji su ga vidjeli kao revolucionara”, prisetila se ona.
Ono što se smatra aktivizmom zavisi od toga ko ga definiše, a lideri moraju to da prepoznaju kako bi mogli da “reaguju sa više svesti i više pažnje”, zaključila je Rajc.
Foto: Shutterstock / RAS Srbija
Neaktivnost nije opcija
Rajc je naglasila kako je “neaktivnost podednako predstavlja stav kao i akcija”, jer “kada lideri kažu da su nemaju stav u vezi sa hitnim pitanjima, to je u suštini oksimoron”.
Iako bi bilo gotovo nemoguće da šef govori o svakom pojedinačnom pitanju, Rajc je rekla da lideri treba da donesu “svjsne, koherentne, autentične odluke o tome za šta će se zalagati, a za šta neće”.
Tu odluku treba da donesu u zajedno sa zainteresovanim stranama i dodala je da su “zaposleni jedan od ključnih aktera” u tom procesu.
Foto: shutterstock
Pokrenite dijalog
Lideri moraju da shvate šta zaposleni misle aktivistima. Nejasne korporativne floskule kao što je “slušanje i učenje” nisu korisne.
Držanje balona optimizma pod kontrolom je ključni deo slagalice, kazala je Rajc, i podsetila da su ovakve postavke dijaloga problematične.
“Prepun je problema, dvosmislenosti i neslaganja. Zato lideri pokušavaju da ih izbegavaju. Ali to više ne možete da radite jer to nije održiva strategija. Morate da postanete daleko bolji u eksperimentisanju, u očekivanju posledica i u učenju iz grešaka”, rekla je ona.
(Biz Life)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.