четвртак, 04.05.2023, 14:15 -> 16:41
Извор: РТС
Аутор: Даница Мирић и Весна Кезовић Миљковић
Иако се не може тврдити да је јучерашњи трагичан догађај повезан са употребом насилног садржаја на интернету и друштвеним мрежама, нема сумње да је насиље свеприсутно у многим медијима и генерално у друштву. Да ли треба ограничити интернет деци, играње игрица које су агресивне, како их едуковати – погледајмо шта кажу социолози, педагози, психолози.
Прекомерно коришћење интернета није нужно лоше, проблем су непримерени садржаји који се ту појављују и утицај који имају на младе, неразвијене личности – сагласни су стручњаци.
“Они много времена проводе на својим мобилним телефонима. Често садржаји које гледају, Тик ток је постао све популарнији, тамо су врло кратке секвенце по 10-15 секунди, а то је најчешће нешто што може да буде смешно, али врло често има и тих садржаја који су насилни, агресивни. Често има тих изазова који могу да буду такође угрожавајући по живот деце. Они о томе не размишљају него тако неко им неко нешто подбаци и онда крену”, каже Виолета Ђорђевић, педагог Гимназије Крушевац.
“Узори долазе из виртуелне реалности. Ти узори изгледају моћно, лепо и савршено и то је форма. Они суштину немају, а када се ви наоружате само формом, и желите да постигнете циљ само формом како би неко имао иза тога афирмативних и сагласних вршњака да је то у реду, он ће бити још окрутнији у нечему што чини, ако је то зло”, наводи проф. др Данијела Здравковић, професорка социологије на Педагошком факултету у Врању.
Усвајају вредности и начин понашања који виде у медијима, сматрајући да ће тако бити прихваћени. Основни модел понашања треба да буде у породици, ближем окружењу.
“Ми не можемо зауставити ток друштвеног развоја и у оваквом немилом догађају у Србији, не можемо зауставити интернет и пренос информација. Сматрамо да корен проблема није у овом тренутку у друштвеном развоју, интернет развоју који је обухватио целу земаљску куглу. Све оно што нам се дешава у друштву по нама и на друштву, клик је у реалном животу”, објашњава Сузана Антић Ристић из Одбора за људска права и СОС телефона Врање.
“Ове друштвене мреже, по мени, јесу зло 21. века, ако тако могу да кажем. Али и зло без кога се не може. Ја сам мајка близанаца, они су на трећој години студија. Морамо их ослушкивати, не смемо им све дозволити нити их санкционисати”, сматра Биљана Поповић, из Врања.
И сада, у деликатном друштвеном тренутку породица је кључ, кажу психолози. Отворени разговор, указивање на опасности, комуникација.
“Разговори са родитељима, стицање поверења и праћење своје деце. Ја мислим да је то нешто, и наравно смањење агресивних садржаја свуда, у свим медијима, можда чак и забрана неких садржаја који негативно утичу на младе”, каже Виолета Ђорђевић, педагог Гимназије Крушевац.
“Дефиниција јесте љубав, и уз љубав активности које само доприносе томе да имамо у комуникацији морала, односно доброту, емпатију доброте”, сматра проф. др Данијела Здравковић, професорка социологије на Педагошком факултету у Врању.
Деца се васпитавају у кући, у школи, али дете гаји и заједница – сагласни су стручњаци, била она на интернету или у непосредном окружењу.