Narodna banka Srbije (NBS) očekuje znatan pad inflacije u drugom delu godine, a prema sadašnjim ekonomskim kretanjima neće biti razloga za dodatnim povećanjem referentne kamate s nivoa od šest odsto. Naime i sa tim nivoom moguće je obuzdati inflaciju, saopštili su juče čelni ljudi centralne banke na predstavljanju izveštaja o inflaciji.
Viceguverner Željko Jović rekao je da podatak o aprilskoj međugodišnjoj inflaciji od 15,1 procenat potvrđuje da je kulminacija inflacije iza nas i da prethodno preduzete mere monetarne politike daju rezultate.
„Iza nas je vrhunac ne samo ukupne već i bazne inflacije. Na to da naše mere daju rezultate ukazuje i stabilizacija inflacionih očekivanja za godinu dana unapred, kao i zadržavanje srednjoročnih inflacionih očekivanja finansijskog sektora u granicama cilja. U narednim mesecima inflacija će nastaviti da opada, pri čemu bi trebalo da se krajem ove godine nađe na dvostruko nižem nivou nego što je bila tokom prvog tromesečja. Povratak u granice cilja od tri, plus, minus 1,5 odsto i dalje očekujemo sredinom 2024”, rekao je Jović.
NBS je, razumljivo, u projekciju rasta inflacije do kraja godine ugradila i aktuelno majsko poskupljenje struje i gasa. Prema njihovim proračunima direktan doprinos majskom rastu cena ova dva proizvoda iznosiće 0,45 odsto, a u istom procentu će iznositi i indirektan doprinos. Za sada u centralnoj banci ne vide da proizvođači zbog toga povećavaju cene, a to objašnjavaju time što su poskupljenja energenata ranije bila najavljena i već su ukalkulisana. Prema prognozi NBS inflacija će u junu pasti na 14 odsto međugodišnje, a bazna na 11 procenata, što znači da će poskupljenja usporiti.
Uprkos nešto slabijem rezultatu u prvom tromesečju od 0,7 odsto, projektovanu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu od dva do tri procenta NBS nije menjala. U drugom delu godine očekuje se povećanje privrednog rasta. Razlog su pre svega spoljnotrgovinska kretanja koja nadmašuju sva očekivanja i nastavak visokog priliva stranih direktnih investicija. Sada NBS planira pozitivan doprinos neto izvoza, kao i pozitivan doprinos privatnih investicija, što ranije.
Rizik po rast inflacije i povećanje BDP-a je poljoprivreda koja je imala pad u prethodne dve godine zbog suše.
Usled snažnog popravljanja salda robne razmene i povećanja suficita u razmeni usluga, ukupna platnobilansna kretanja od početka ove godine znatno su povoljnija od očekivanih. Deficit tekućeg računa, koji je sezonski uobičajeno najviši u prvom tromesečju, od januara do marta iznosio je svega 0,7 odsto BDP-a. Smanjenju deficita tekućeg računa doprineo je niži uvoz energenata, pre svega gasa, ali i nastavak rasta izvoza robe i usluga po visokim stopama zahvaljujući efektima investicija iz prethodnog perioda i oporavku proizvodnje u sektoru energetike.
„Pored rekordnog priliva stranih direktnih investicija od blizu sedam odsto BDP-a godišnje, koji se nastavlja i 2023, najvažniji pokazatelji naše otpornosti su i visok i proizvodno rasprostranjen rast izvoza robe i usluga, koji je uprkos smanjenoj spoljnoj tražnji 2022. dostigao 38 milijardi evra, a koji bi ove godine trebalo da premaši 42 milijarde evra. Otpornost je potvrđena i time što je obezbeđena održivost javnih finansija, kao i rekordan nivo deviznih rezervi od 21,6 milijardi evra u aprilu” naveo je Jović.
Kreditna aktivnost banaka usporila je na 3,7 odsto međugodišnje, a usporavanje je delom i posledica dospeća kredita iz garantne šeme.
Problematični zajmovi čine samo tri procenta svih kredita na kraju marta što ukazuje na to da se istovremeno očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti ne dovodi u pitanje.