Peleta ima, kupaca gotovo i da nema: Zašto cene ipak ne padaju?

Na zalihama ima i peleta i drva, kupci su retki, ali cene ne padaju.

Izvor: RTS

Ilustracija: Depositphotos/chara

Ilustracija: Depositphotos/chara

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je za RTS da postoji nekoliko razloga zbog kojih tržište u Srbiji ne reaguje.

Ova godina biće upamćena i po rekordnim cenama i do sada nezabeležnoj potražnji ogrevnog drveta i peleta.

Kako bi snabdela domaće tržište, Vlada je ograničenje cene peleta na 38.000 dinara produžila do kraja januara, ali je od decembra dozvolila delimičan izvoz. Od novembra beleži se blagi pad cena drva, ali ne i peleta.

Iako peleta na zalihama sada ima, a kupaca gotovo da nema – cena ne padaju.

Glavonjić kaže da postoji nekoliko razloga zašto je izostalo sniženje cene peleta: prvi je što će ove godine proizvodnja peleta u Srbiji imati pad, a koliki će taj pad biti videćemo sredinom januara, kada se prikupe podaci od svih proizvođača.

Prema njegovim rečima, zbog znatno niže proizvodnje peleta, zalihe su niske, do jednog meseca nivoa proizvodnje, pa je i to je razlog zašto proizvođači u ovom trenutku i ne razmišljaju o eventualnom pojeftinjenju peleta.

Treći razlog je što je tržište zasićeno, potrošači su nabavili dovoljne količine peleta i skoro niko i ne razmišlja o nabavci peleta za narednu grejnu sezonu.

Četvrti razlog je, kako navodi Glavonjić, mera koju je Vlada donela – odobrila je delimični izvoz, kvote su raspodeljene prema proizvođačima i oni nastoje da ožive kanale distribucije na nekim tržištima na kojima su do sada izvozili, što nije lako jer su se trgovci peletom u tim zemljama snabdeli peletom tako da izvoz ide otežano.

Glavonjić ukazuje da je peti razlog veliki nivo neizvesnosti kako će se stvari odvijati tokom naredne kalendarske godine.

Kada možemo očekivati pojeftinjenje peleta i za koliko

Glavonjić napominje da je u ovom trenutku realno očekivati razmišljanje o pojeftinjenju peleta verovatno u martu, jer pre toga nije optimista.

“Cene pelete se neće vratiti na nivo od 205 evra, jer ni struja neće biti 35 evra po megavat-satu, porasli su troškovi reprodukcionog materijala. Zaista je nezahvalno prognozirati procente sniženja cene peleta”, kaže profesor.

Rekordne cene i nestašice peleta bile su proteklih meseci i u regionu i u čitavoj Evropi.

Govoreći o tome kakva je situacija sada, Glavonjić podvlači da Srbija nije izolovano ostrvo, pa da nas se ne tiču trendovi koji se dešavaju u okruženju, EU ima problem u snabdevanju peletom – tamo je proizvodnja oko 20 miliona tona, a 24,5 miliona tona je potrošnja, nedostaje joj oko 4,5 miliona tona peleta, to je dovelo do rekordnog povećanja cene peleta.

Navodi primer da je u Nemačkoj cena peleta dostigla rekordan nivo od kada se pelet proizvodi i troši, početkom oktobra bila je oko 850 evra po toni.

“Važno je da je mera Vlade Srbije bila dobra sa stanovišta potrošača, ograničenje cene je imalo efekta, tako da ono što se sada tamo dešava u smislu da cene padaju ne možemo staviti u isti kontekst situacije u Srbiji. Taj pad cena u Austriji, Nemačkoj i okolnim zemljama je takav da su cene u ovom trenutku više nego cene u Srbiji. Recimo, u ovom trenutku sa 850 evra cena je pala u Nemačkoj na 550 evra, što je daleko više od 320 evra plus transport u Srbiji”, napomenuo je Glavonjić.

O ogrevnom drvetu

Govoreći o situaciji u vezi sa ogrevnim drvetom, profesor Šumarskog fakulteta ističe da je poslednji presek bio sredinom decembra – u većini stovarišta cene su na istom nivou ogrevnog drveta kao što su bile krajem novembra. Na nekoliko stovarišta je došlo do dodatnog pojeftinjenja od 500 dinara, ali to su retka stovarišta.

“Sigurno je da su stovarišta dobro snabdevena ogrevnim drvetom, nabavila su to drvo po višim cenama i sada pokušavaju da kubik po kubik nekako prodaju to drvo koje su nabavili po tako visokim cenama”, ističe Glavonjić.

Šta kažu prognoze

Grejanje na pelet i drva više nije jeftino, a s obzirom na energetsku krizu, postavlja se pitanje hoće li interesovanje za taj vid ogreva u Evropi rasti.

Glavonjić je rekao da nema dileme, interesovanje će rasti, u Evropi se vode novi razgovori za nove šeme podsticaja za drvna goriva kao dela obnovljivih izvora energije.

Naveo je primer Vlade Poljske, koja je u okviru programa za čistiji vazduh donela subvencije za domaćinstva koja koriste drveni pelet i zato je potrošnja duplo veća nego prethodne godine.

Drvna industrija u kriznim vremenima

Drvo je traženo i u građevinarstvu i industriji nameštaja. Mnoge industrije su u kriznim vremenima zakočile.

Profesor je rekao da je delu drvne industrije koja se bavi primarnom preradom drveta došlo do pada cena rezervne građe četinara, kao i bukve, dok u delu finalnog dela prerade drveta situacija počinje da se komplikuje od oktobra.

Prema njegovim rečima, potražnja za finalnim proizvodima drveta u Evropi je počela da pada, ljude je uplašila situacija se energentima. U mnogim našim preduzećima porudžbine su otkazane ili drastično smanjene.

„Upućujem molbu Vladi Srbije da organizuju sastanak sa proizvođačima nameštaja od masivnog drveta, jer im je u ovom trenutku potrebna pomoć“, zaključio je Glavonjić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com