Rast privrede je upola manji nego što je planirano, inflacija je ubrzala, a slični trendovi se vide i u drugim zemljama centralno istočne Evrope (CIE), rekao je danas po otvaranju 30. Kopaonik biznis foruma, Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog Saveta.
0:00/ 0:00
Foto: Jadranka Ilić / Tanjug
– Rast BDP u Srbiji u 2022. značajno zaostaje za rastom u zemljama u CIE , one su na polovini tih zemalja i manji je rast nego u čitavoj EU. Manji deo toga 0,5 odsto je nastao zbog loše poljoprovedne sezone. Ne treba međutim gledati jednu ili dve godine. Kad se uzmu sve ove tri godine 2021. do 2023. dobijete predstavu i pravu sliku. Tako je dohodak u Srbjiji porastao 9 odsto, u CIE je 7,5 odsto, Poljskoj 10 odsto, Sloveniji 9. Zaključak je da je Srbija tu negde, ali da je ona manje razvijena zemlja i da treba jače da raste – rekao je Petrović.
– Ako sklonite troškove energetskog sektora, budžet Srbije bio bilo uravnotežen, zato je glavni rizik za ovu godinu energetika – rekao je Petrović.
– EPS mora značajno da smanji proizvodnju energije iz uglja. Izvoz u EU će podlegati taksama na ove proizvode koji u sebi sadrže visoku emisiju CO2. Procene su da EPS treba da investira preko 10 milijardi evra u nerednih 10 do 15 godina – ukazao je Petrović.
Foto: Zoran Ilić / RAS Srbija
Upozorava i MMF: Ključan je i menadžment
Ustygova Yulia, predsatavnik MMF iz Srbije, ocenila je da je visoka inflacija visoko problematična i da se zna kako njeni efekti mogu da budu loši.
– Prethodnih meseci mnoge zemlje su zapisale istorijske rekordne vrednosti. U EU je išla od 6 do preko 20 odsto. U Srbiji je ona oko 15 odsto i razumemo da dve trećine dolaze od strane hrane i energeata, ali vidimo i da je bazna inflacija oko 10 odsto. Centralne banke širom sveta su pokrenule skoro sinhronizovano zaoštravanje kamata, i poruka MMF – a je da one nastave sa tim trendom – ocenila je i nastaviila sa stavovima MMF.
– Mi mislimo da obuzdavanje inflacije ne treba da bude samo na monetarnoj politici već i na fiskalnoj, i da obe rade u tandemu. Kada govorimo o sektoru energetike, reforme su ključne i ovo je dugoročni izazov. Reforma energetskog sektora je u srcu programa MMF, to smo videli prošle godine. Velike cene enerenata i domaća proizvodnja su naduvali troškove, i to značajno. Vidimo da se situacija ove zime popravila u odnosu na projekcije, ali to ne znači da agilne reforme treba obustaviti. Ali ima tu još nečega. Menadžment i vođenje su ključni za suočavanje sa problemima u energetici i oni su jasno evidentirani. I oni moraju biti ispravljeni u celom sektoru – ocenila je predstavnica MMF.
Reforme ključne
U MMF su upozorili i da su reforme energetskog sektora ključne u ubrzavanju tranzicije ka zelenoj energiji, i da ova tranzicija mora da se uradi brzo.
– Sve više zemalja se obavezuje da se posveti zelenoj energiji. Budući mix energetskih izvora mogi biti ili push ili pull faktor u privlačenju investicija. Sa pandemijom, ratom u Ukrajini… videli smo mnoge probleme u linijama snabdevanja. Ofšoring, onšoring, nearšoring, ovo nisu dobre vesti za svet. Sve to može da košta globalnu ekonomiju od 7 do 12 odsto više nego sada. Ipak, za Srbiju ovo može biti šansa za uspeh, i za njen rast – zaključila je Ustygova.
Foto: Jadranka Ilić / Tanjug
Ekonomista Saša Ranđelović ukazao je da na deficit od preko 5 odsto BDP što je, kako je rekao veći dificit u regionu CIE.
– Tačno je da se najveći deo ovogodišnjeg planiranog deficita pridodaje energetskom sektoru. Razvijena Evropa planira sada da prepolovi deficit dok u Srbiji on ostaje. Ako pogledamo javni dug, on je u Srbiji relativno skromno porasto za 1,6 odsto BDP u prethodnih tri godine. Srbija je sa 55 odsto javnog duga u odnosu na BDP gotovo evropska medijana, negde je na 15. mestu u Evropi – precizirao je Ranđelović.
Dušan Vujović: Reformama se opiremo umesto da se prilagodimo
Dušan Vujović, ekonomista Svetske banke i bivši ministar finansija Srbije, govoreći o reformama, rekao je da se mi opiremo reformama, umesto da im se prilagodimo.
– Potrebne su i cene i menadžment i tehnologija i diverzifikacija i OIE i zelena energija da bi ta šema bila uspešna. Kontrola cena znamo kuda vodi, ona onemogućava sve ostale aspekte. Prema toma nema smisla da ulažemo milijarde, dodajte to na cenu energije i videđete koja je prosečna cena. To je bolest od koje smo patili u socijalizmu. Subvencionisanjem cena subvencionišete i ambasade i one koji voze automobile od 150.000 evra. Rešenje je da oni koji ne mogu na kratak rok da izdrže ekonomske cene struje dobiju pomoć. I tu je MMF vrlo jasan kada kaže ostavite cenu normalnu i uložimo energiju u to da nađemo grupe kojima treba da pomognemo – rekao je Vujović.
Foto: Jadranka Ilić / Tanjug
– Druga stvar je hronična inflacija. Zavaravamo se da je inflacija samo uvozna. Pogledajte ponašanje privatnog sektora. Treba pronaći ni previše restriktive ni labave mere. Nemojte da dozvolite da kratkoročni problem postane dugoročan i hroničan. MI smo tome skloni – ukazao je Vujović.
Jubilarni 30. KBF održava se od 5. do 8. marta, a za skup u hotelu „Grand“ na Kopaoniku prijavljeno je oko 200 govornika koji će učestvovati na 34 panela, tri plenarne sesije i četiri specijalna događaja.
Centralna tema KBF je „Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima – Ključni izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan“.