Mitrović je, na panelu “Koliko je otporna srpska privreda – iz perspektive investitora”, rekao da je srpska privreda zahvaljujući odgovornom pristupu državnog rukovodstva izašla iz krize tokom pandemije, ali da je onda usledio oružani sukob u Ukrajini i da je privreda opet našla način da predupredi sve te negativne uticaje i da zadrži privredni rast na nekom realnom nivou.
“Imaćemo ove godine izazove i probleme kao i svi, inflatorni pritisci, pre svega u EU, smanjuju tražnju za onim visokokvalitetnim proizvodima, zbog čega će biti smanjena tražnja i kod nas”, rekao je Mitrović.
Kaže da su se kao veoma otporne grane pokazale prehrambena industrija i turizam.
Mitrović je rekao da će rast srpskog BDP u 2023. biti oko dva odsto, dok će u Nemačkoj biti od 0,5 do 0,7 odsto.
Kazao je da su u najavi još četiri velika investiciona ugovora, ali da još nisu finalizovani, zbog čega ne može više da govori o tome.
“Nadamo se više reinvestiranju, domaćih i stranih ulagača. Postoje rizici političke prirode, Vlada i predsednik vode izbalansiranu i opreznu politiku, ne ulaze u nepromišljene poteze, zbog čega na Srbiju svi gledaju kao na pouzdanog partnera”, naglasio je on.
Poručio je da će Srbija opreznom i izblansiranom međunarodnom politikom voditi računa da stvori zdrav ambijent za ulaganja stranih i domaćih investitora, kako bi zadržala rast i prebrodila ovu krizu.
“Očekujem ove godine rast od dva odsto i borićemo se da zadržimo ovaj nivo zaposlenosti”, dodao je Mitrović.
Predsednik kluba ”Privrednik” Drakulić je rekao da je najveći problem što ambijent srpske privrede ne kreiraju privrednici.
“Kriza nas tek čeka, cunami tek dolazi, spremite padobrane, sve moguće odbrambene mehanizme za ono što dolazi”, rekao je Drakulić i dodao da se još ne zna kada će rat u Ukrajini da se završi, da i dalje postoji velika inflacija, da sledi dužnička kriza, otpuštanja, socijalni nemiri…
Takođe, istakao je da je korupcija zlo srpske privrede, ali i to što je država rasprodala svoje resurse.
“Srbiju košta korupcija između 1,5 milijardi i dve milijarde evra godišnje”, dodao je Drakulić.
Regionalni direktor za Zapadni Balkan u EBRD Mateo Kolanđeli je rekao da je, ipak, činjenica da je sprska ekonomija bila prilično otporna na prethodne dve krize.
Kaže da je energetika strukturna slabost srpske ekonomije i da je očigledno da lignit više nije budućnost u Evropi.
Konađeli je rekao da će biti veoma značajno to što će prva aukcija za struju iz obnovljivih izvora energije biti sprovedena u Srbiji na proleće.
Generalni direktor MK grupe Mihailo Janković je rekao da se otpornost privrede gradi i dolazi kroz teška iskustva
Ipak, moramo da razmišljamo pozitivno bez obzira na kompleksnost situacije u svetu, kazao je Janković.
On je rekao da je u poslednjih 15 godina, od 2008. do 2022, vrednost BDP bila ukupno 601,6 milijardi evra, a investicije 17,9 odsto.
Prema Milenijumskim ciljevima za razvoj UN preporuke je da investicije budu 25 odsto BDP-a za zemlje razvoja kao što je Srbija.
“To znači da je u Srbiji investirano 107,9 milijardi za ovih 15 godina, štgo znači da smo propustili da investiramo 42,5 milijarde. Da smo to uradili mi bismo danas imali BDP između 80 i 90 milijardi evra godišnje umesto oko 60 milijardi”, rekao je on.
Janković je poručio da nemamo drugu opciju nego da više investiramo.
“Ove godine imamo javne investicije oko sedam odsto, strane oko šest do 6,5 odsto, i da bi došli do tih 25 odsto, treba nam 12 odsto domaćih investicija. MK grupa će ove godine investirati 400 miliona evra”, rekao je on.
Janković je poručio da bez investicija nema razvoja, kao i da su domaće investicije pokretač razvoja srpske privreda i da tu nema nikakve dileme.
Predsednik Američke privredne komore u Srbiji Stefan Lazarević je rekao da postoji doza optimizma za srpsku privredu ako se pogledaju rezultati iz prošlosti.
Ipak, ova kriza je otkrila da moramo brzo da rešavamo probleme u sektoru energetike, dodao je on.
Stefanović je istakao da je AmCham definisala četiri oblasti koje mogu kratkoročno da doprinesu smanjenju krize i da od Srbije naprave moderno poslovno okruženje, a to su nastavak digitalne transformacije, unapređenje zdravstvene zaštite, bolje regionalne ekonomske integracije sa ciljem dostizanja članstva u EU i sprovođenje Zelene agende.