Poznata nova pravila za izvoz domaće robe u Nemačku

Tekst objavljen: 20.12.2022 15:45        

No­vi za­kon pr­ven­stve­no se od­no­si na ne­mač­ke kom­pa­ni­je ko­je ima­ju vi­še od 3.000 za­po­sle­nih, ka­že Ta­nja Lin­del, po­moć­nik di­rek­to­ra Sek­to­ra udru­že­nja pri­vre­de Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je

Poznata nova pravila za izvoz domaće robe u Nemačku

Kom­pa­ni­je iz Sr­bi­je, do­ma­će ili stra­ne, ko­je iz­vo­ze si­ro­vi­ne, kom­po­nen­te, po­lu­pro­i­zvo­de i uslu­ge na ne­mač­ko tr­ži­šte od 1. ja­nu­a­ra 2023. go­di­ne mo­ra­će da po­štu­ju ljud­ska pra­va i do­ka­žu da ni­su za­ga­đi­va­či ži­vot­ne sre­di­ne, ona­ko ka­ko na­la­že no­vi za­kon o lan­ci­ma is­po­ru­ke u Ne­mač­koj. Ovaj pro­pis se ne od­no­si na na­še kom­pa­ni­je ko­je iz­vo­ze go­to­ve pro­iz­vo­de, već is­klju­či­vo na do­ba­vlja­če.

Ta­nja Lin­del, po­moć­nik di­rek­to­ra Sek­to­ra udru­že­nja pri­vre­de Pri­vred­ne ko­mo­re Sr­bi­je, ka­že da se no­vi za­kon pr­ven­stve­no od­no­si na ne­mač­ke kom­pa­ni­je ko­je ima­ju vi­še od 3.000 za­po­sle­nih, a od 1. ja­nu­a­ra 2024. po­če­će da va­ži za ne­mač­ke fir­me sa vi­še od hi­lja­du za­po­sle­nih.

– Ne­mač­ke kom­pa­ni­je ko­je ima­ju sop­stve­nu de­lat­nost pod­le­žu ovom za­ko­nu, a za­kon se pre­no­si na ne­po­sred­ne i po­sred­ne do­ba­vlja­če po­lu­pro­i­zvo­da i uslu­ga u lan­cu pro­iz­vod­nje, od­no­sno sve fir­me ko­je ima­ju ugo­vor­ni do­ba­vljač­ki od­nos sa ta­mo­šnjim kom­pa­ni­ja­ma – na­vo­di Lin­de­lo­va. Do­da­je da ne­ma­ju po­da­tak na ko­li­ko na­ših pred­u­ze­ća se to od­no­si jer ne zna­ju ka­kve ugo­vo­re ima­ju. Iz Sr­bi­je oko 3.000 kom­pa­ni­ja iz­vo­zi na ne­mač­ko tr­ži­šte, ali deo njih iz­vo­zi go­to­ve pro­iz­vo­de.

Pre­ma nje­nim re­či­ma na­še fir­me će mo­ra­ti da is­pu­ne onaj deo od­go­vor­no­sti i oba­ve­za iz za­ko­na ko­ji na njih pre­ne­se kraj­nji ku­pac, ne­mač­ki part­ner. Za­kon de­fi­ni­še sa­mo šta ne­mač­ka kom­pa­ni­ja mo­ra da is­pu­ni. A to šta će i ko­ji deo oba­ve­za će ne­mač­ka fir­ma da pre­ne­se na svog di­rekt­nog do­ba­vlja­ča, bi­će de­fi­ni­sa­no ugo­vo­rom. Za­kon tra­ži od pred­u­ze­ća da se na­pra­vi pro­ce­na ri­zi­ka, da se re­dov­no ra­di ana­li­za uspe­ha i da se ob­ja­vlju­ju iz­ve­šta­ji ko­ji su jav­ni.

– Ovaj za­kon od ne­mač­kih kom­pa­ni­ja zah­te­va da na­pra­ve pro­ce­nu ri­zi­ka, da od­re­de oso­bu ko­ja je od­go­vor­na za spro­vo­đe­nje me­ra ri­zi­ka, za us­po­sta­vlja­nje po­stup­ka za pri­tu­žbe i do­ku­men­to­va­nje pod­no­še­nja iz­ve­šta­ja. I to u obla­sti­ma deč­ji rad, pri­nud­ni rad i rop­stvo, dis­kri­mi­na­ci­ja, ne­po­što­va­nje pra­va na udru­ži­va­nje, us­kra­ći­va­nje pri­me­ne za­ra­de, pro­tiv­prav­no od­u­zi­ma­nje ze­mlje, zlo­u­po­tre­ba pri­vat­nog obez­be­đe­nja. U obla­sti za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne se po­zi­va na tri kon­ven­ci­je, o za­ga­đu­ju­ćim sup­stan­ca­ma, upo­tre­bi ži­ve i pre­ko­gra­nič­nog kre­ta­nja opa­snog ot­pa­da i nji­ho­vo od­la­ga­nje – na­po­mi­nje Lin­de­lo­va.

PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE

Pre­ma nje­nim re­či­ma ne­mač­ki za­kon je uver­ti­ra i pri­pre­ma fir­mi za EU di­rek­ti­vu ko­ja se na­ja­vlju­je i ko­ja se već ra­di. Ona će bi­ti do­sta stro­ža od ne­mač­kog za­ko­na. PKS će po­kre­nu­ti u pr­vom kvar­ta­lu 2023. kan­ce­la­ri­ju za po­moć srp­skim pri­vred­ni­ci­ma či­ji je cilj da se na­še kom­pa­ni­je, ko­je su deo ne­mač­kih la­na­ca do­ba­vlja­ča što bo­lje in­for­mi­šu i pri­la­go­de no­vom za­ko­nu o lan­ci­ma is­po­ru­ke u Ne­mač­koj.

Dra­go­ljub Ra­jić, iz Mre­že za po­slov­nu po­dr­šku, ka­že da u pr­voj go­di­ni pri­me­ne ovog pro­pi­sa ve­li­ki broj na­ših fir­mi ne­će bi­ti po­go­đen. Ali od sle­de­će go­di­ne ho­će, po­go­to­vo lo­gi­stič­ke kom­pa­ni­je ko­je pre­vo­ze si­ro­vi­ne. Do­da­je da na­še iz­vo­zni­ke ne­će po­go­di­ti to što ne­mač­ke fir­me ne­će mo­ći da ra­de sa kom­pa­ni­ja­ma ko­je kr­še ljud­ska pra­va u bi­lo kom ob­li­ku, ba­ve se pri­nud­nim ra­dom, dr­že rad­ni­ke na cr­no. To se naj­vi­še od­no­si na fir­me iz Azi­je i Afri­ke ko­je uče­stvu­ju u ne­mač­kim lan­ci­ma do­ba­vlja­ča.

– Dru­gi seg­ment je mno­go va­žni­ji za nas. Sve kom­pa­ni­je ko­je iz­vo­ze si­ro­vi­ne ili po­lu­pro­i­zvo­de mo­ra­će da do­ka­žu kroz svo­je po­slo­va­nje da ni­su za­ga­đi­va­či ži­vot­ne sre­di­ne. To zna­či da će u pro­iz­vod­nim ili rad­nim pro­ce­si­ma mo­ra­ti da emi­tu­ju ko­li­či­nu ugljen-di­ok­si­da na ni­vou ono­ga što se u Ne­mač­koj pro­pi­su­je za od­re­đe­nu pri­vred­nu gra­nu. Ako na­ši pro­iz­vo­đa­či ko­ri­ste trak­to­re na di­zel, a iz­vo­ze hra­nu u Ne­mač­ku mo­ra­će u od­re­đe­nom pro­cen­tu da ko­ri­ste dru­ga go­ri­va ili evro pet mo­to­re. Ili ako ra­de na ma­ši­na­ma ko­je emi­tu­ju od­re­đe­nu ko­li­či­nu ugljen-di­ok­si­da mo­ra­će da do­ka­žu da je udeo u pro­iz­vod­nji mi­ni­ma­lan ili nu­la. Lo­gi­stič­ke kom­pa­ni­je će mo­ra­ti da poč­nu da ku­pu­ju ka­mi­o­ne na hi­brid­ni po­gon, a že­le­zni­ca da pre­la­zi na hi­dro­gen. To je sve ono što nas oče­ku­je u bu­duć­no­sti – ob­ja­šnja­va Ra­jić.

Ne­mač­ka kao naj­ve­ća eko­no­mi­ja je ovo po­kre­nu­la, ali slič­ne ko­ra­ke pred­u­zi­ma­ju Fran­cu­ska i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, a usko­ro će i na ni­vou Evrop­ske uni­je bi­ti oba­ve­za. Za Sr­bi­ju će ve­li­ki iza­zov bi­ti že­le­zni­ca, kao naj­ze­le­ni­ji vid pre­vo­za. Na­ša že­le­zni­ca ni­je kon­ku­ren­ta, jer je spo­ra. Upra­vo je zbog to­ga austrij­ska kar­go gru­pa na­ja­vi­la ula­zak na na­še tr­ži­šte.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com