четвртак, 09.03.2023, 16:00 -> 17:27
Извор: РТС
Аутор: Сузана Дука
Колико грађани знају о правима која им по закону припадају и да ли их лако остварују? Судећи по притужбама повереници за заштиту равноправности, најчешће се жале због кршења економских и социјалних права и дискриминације на тржишту рада. Најугроженије су жене, особе с инвалидитетом и Роми, који су прошле године поднели и највише притужби.
На папиру, пред законом сви смо једнаки. У пракси, међутим, до права и правде не долазе сви лако.
Притужбе стижу и до поверенице за заштиту равноправности.
“Грађани се често жале на ускраћивање права на здравствену заштиту. Када се ради о деци, наочито о деци с инвалидитетом и деци из осетљивих друштвених група, највише притужби стиже на кршење њихових права у образовању“, наводи повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.
Професор Правног факултета Универзитета у Београду др Данило Вуковић подсећа на то да је здравствено осигурање универзално право у нашем законодавству.
“Једнако припада свим људима који су здравствено осигурани, али да ли ћу ја, рецимо, моћи да остварим то право, зависи од тога да ли, рецимо, имам новца да се превезем до неке болнице, да ли болница постоји у мом месту, зависи од тога да ли имам новца да платим партиципацију, да ли имам новца да платим неке лекове чије трошкове не покрива РФЗО и низа неких других фактора“, упозорава професор Вуковић.
Оно што не добију у јавном сектору могу у приватном, али то кошта. Тако су приватни часови за ђаке или лечење на приватним клиникама, привилегија имућнијих.
Систем није по мери најугроженијих
Ни здравствени ни образовни нити систем социјалне политике нису по мери најугроженијих, тврде познаваоци.
“Ми то најбоље видимо по исходима тих система. Ако сва три ова система производе велике неједнакости и децу или незапослене или старе из нижих социјално-економских слојева другачије третирају и стварају лошије исходе за њих, то значи да су ти људи мање образовани, мање здрави, да раде на лошијим пословима“, указује професор Вуковић.
Неретко се и закони доносе без добре процене какве ће последице имати по најосетљивије међу нама.
“Једна од наших последњих препорука јесте препорука свим органима јавне власти који креирају законе да претходно изврше процену утицаја тог прописа на најмаргинализованије. Ви врло добро знате, када креирате закон, какве ће све то промене донети у пракси, како би се избегла ситуација какву смо имали са Законом о финансијској подршци породицама с децом и Законом о социјалној карти, примера ради“, истиче повереница за заштиту равноправности.
Некима је потребна додатна подршка
Професор Вуковић напомиње да законодавац није искључио ниједну групу грађана.
“Није рекао ви немате сада, ви као припадник ромске националне мањине или као особа с инвалидитетом или сиромашна или стара, немате одређена права, али није водио рачуна о томе да неким људима треба додатна подршка да остваре своја права. Људи нижег социјално-економског статуса, нижег нивоа образовања, врло често не разумеју шта треба да раде када се нађу пред државним органима или пред судовима“, објашњава Вуковић.
Исте проблеме, каже, имају и грађани у региону.
За разлику од суседа, Србија има бројније становништво, веће тржиште, снажније институције, дугу историју високог образовања, а то су предуслови да се таква слика промени.