Svake godine sve više se razvija turistička gastro ponuda Srbije sa malim proizvođačima domaće tradicionalne hrane. Ove godine na Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu posebno je posećen etno deo sa domaćom zimnicom, slatkom i slanom za kojom uvek vlada potražnja.
“Uglavnom ajvar, paprika, ljutenice, džemovi bez šećera, likeri, domaća rakija, ma sve se traži. Ove godine sam pravila jedan džem bez šećera od brekinja, a svi me pitaju šta je to brekinja. To je jedno šumsko voće, jako interesantno koje podseća oblikom na drenjinu, a kad sazri bude boje mušmule”, objašnjava Vladanka Aleksić iz sela Guberevac, opština Knić.
“Ovde na štandu možete da vidite sve domaće proizvode prerađene od našeg voća. To radi svaka žena iz udruženja, niko od nas ne kupuje voće jer sve smo uglavnom sa sela i voće prerađujemo. Godina kao godina je bila jako rodna i dobra i bilo je jako šećera u voću. Isti broj mušterija imamo i dalje samo broj jedinica koje oni uzimaju se jako smanjio i tu se oseća kriza”, Svetlana Jovanović iz Udruženja žena Oplenac, Topola.
Gde je tradicionalna hrana tu je i rakija a pored kvaliteta proizvođači se takmiče između sebe ko će bolje i lepše da je predstavi.
“Kad je upakovana u lepoj flaši onda brže dođe do kupca nego kad je u običnoj flaši s tim što ja gledam da svako ko kupi rakiju proba pre kupovine da zna šta kupuje da ne bi bilo samo ukrasne flaše a unutra nikakav kvalitet. Imamo u obliku puške, kopačke, Ajfelove kule, pa imamo tri spojene gde su tri vrste rakije, čak imamo spojene i četiri, a onda su tu oblici i devojaka i sirena pa i kamiona i motora”, nabraja Biljana Milošević iz sela Medveđa, opština Despotovac.
Na svakom sajmu gde je prisutna domaća porodična proizvodnja nađu se i nova lica, poput ljudi koji su iz grada prešli na selo i opredelili se za poljoprivredu ali ima i porodica gde je proizvodnja iz hobija prerasla u primarnu delatnost.
“Živeli smo u Beogradu, suprug ima firmu za projektovanje čipova dok sam ja lekar, ali eto imali smo želju da se bavimo i poljoprivredom tako da smo kupili zemlju u Rekovcu pre jedno pet, šest godina i za sada smo podigli dvadeset hektara voćnjaka pod jabukom. Prvo smo krenuli sa sokom od jabuke koji je bez dodataka, bez konzervansa, bez vode, bez šećera”, ističe Dragana Marković, voćar, opština Rekovac.
“Generalno hobi je postao zbog keteringa i zbog velike potražnje asortimana sireva kojeg mi na našem podneblju nemamo i ne možemo da ga nađemo, a zahtevi su bili veliki i odatle je krenulo sve. U ponudi imamo 15 vrsta kačkavalja od tvrdog starog sira, običnog kačkavalja, kačkavalja sa ukusima poput cimeta, đumbira, karanfilića, pa i čokolade koji je i nagrađivan, tu je i ljuti kačkavalja, pa začinski i to su varijante i kombinacije za naše podneblje”, kaže Mira Gilić, “Butik kačkavalja”, opština Trstenik.
Seoski turizam i pored ekonomske krize beleži dobar odziv turista koji uz dobru hranu uživaju u prelepoj prirodi širom Srbije.
“Mi smo jedno živo seosko domaćinstvo i naši gosti žive sa nama i kada dođe neko sa strane, naročito iz inostranstva ima priliku da se upozna sa Srbijom onakvom kakva jeste, bez doterivanja. Imamo svašta i borovnicu, i rodniju, i ribizlu, malinu, kupinu , zovu, vrganje a pravimo i ajvar”, kaže Radica Tomić iz domaćinstva Tomić, Kopaonik.
“Pa sticajem okolnosti i pošto radim u turizmu pre par godina sam se sa suprugom odlučio da već kad posećujem sajmove i promovišem našu opštinu i našu Sijarinsku banju promovišem i naš seoski turizam. I eto mogu da se pohvalim da smo mi pioniri u opštini i da sam ja za sada jedini u našoj opštini koji se bavi ovim vidom turizma. Pored naših kapaciteta imamo i domaću kuhinju i sva hrana koju proizvodimo je stvarno naša, organska jer imamo i male farme ovaca i koza, našu baštu, domaće rakije, domaći med”, kaže Dragan Janković iz etno sela Janković, Bogunovac, opština Medveđa.
Putevi rakije i vina koji se iscrtavaju na turističkoj mapi Srbije, uz dobru gastro ponudu, čine osnovu uspešnog domaćeg turizma.