Preokret u 2021: Profiti 10 vodećih naftnih kompanija porasli na više od 46 milijardi dolara

Ankara — Ukupni profiti vodećih 10 naftnih kompanija listiranih na svetskim berzama porasli su u prvom tromesečju 2021. godine na više od 46 milijardi dolara.


Izvor: Tanjug

Foto: Shutterstock/Kirill Gorshkov

Foto: Shutterstock/Kirill Gorshkov

To su pokazali podaci koje je prikupila agencija Anadolija iz njihovih finansijskih izveštaja objavljenih na tržištima kapitala.

Ovaj rezultat dolazi nakon perioda neuobičajene volatilnosti i problema na tržištu “crnog zlata” 2020. godine, kada su dva glavna tipa nafte, Brent i WTI, kao međunarodne cenovne reference na ovom tržištu, beležili istorijski najniže vrednosti.

Prema mesečnom izveštaju Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) iz maja, pandemija kovid-19 i naknadna ograničenja mobilnosti, kao i makroekonomski rizici i globalna geopolitička nestabilnost, doveli su lani do pada potražnje sa 99,76 miliona barela dnevno (bpd) ) u 2019. godini na 90,05 miliona barela.

Prvi udarac je tržištu nafte zadat u februaru 2020. godine kada je kovid-19 počeo da se širi planetom, primoravajući velike proizvođače, kao i OPEK i njene saveznike, alijansu poznatu kao OPEK+, da stupe u akciju u nastojanju da preuzmu kontrolu nad kretanjem na tržištu. Tada, međutim, nisu uspeli da postignu dogovor zbog suprotstavljenih stavova između lidera OPEK-a, Saudijske Arabije, i vodeće nečlanice tog naftnog kartela – Rusije.

Zbog ovog neslaganja i odluke dva najveća proizvođača nafte da “odvrnu slavine” ranije smanjenje proizvodnje je početkom aprila prekinuto, što je izazvalo nagli pad cena. Tržište nafte je bilo preplavljeno ponudom dok je na strani potražnje vladala oseka, što je imalo značajan uticaj na cene “crnog zlata”.

Pored toga, problem sa nedovoljnim kapacitetima za skladištenje vršio je veliki pritisak na cene nafte. Zbog nedostatka skladišnog prostora, trgovci su u aprilu otkazivali fizičko preuzimanje isporuka i nastojali da se “otarase” postojećih zaliha po svaku cenu, što je rezultiralo nesvakidašnjim slučajem – da cena američke WTI nafte 20. aprila pređe na negativnu teritoriju, i potone na minus 37 dolara za barel.

Severnomorska sirova nafta Brent, koja se koristi kao glavni standard kod formiranja cena na svetskim tržištima ovog energenta, pala je 21. aprila na 17,51 dolara po barelu. Cana Brenta je tokom prošle godine potonula za 32,8 posto na prosečnih 43 dolara, stvarajući pritisak na bilans stanja mnogih naftnih kompanija.

Kao rezultat toga, velike naftne kompanije, uključujući američke proizvođače Ekson mobajl i Ševron, francuski Total, anglo-holandski Rojal Dač šel, britanski Britiš petroleum (BP), italijanski ENI, norveški Ekvinor, ruski Lukoil i Rosnjeft i saudijsko-arabijski Aramko, zabeležili su u 2020. ogromne gubitke na godišnjem nivou.

Međutim, 2021. godina je donela zaokret, pri čemu je jaz između ponude i potražnje počeo da se smanjuje sa pokretanjem kampanje vakcinacije, koja je uticala na pad dnevnih slučajeva zaraze i ukidanje lokdauna u velikim svetskim ekonomijama, uključujući Evropu i SAD.

Kako su globalne ekonomije počele da se oporavljaju od negativnih efekata pandemije, i potražnja za naftom je ušla u fazu oporavka. Tome je doprinela i disciplina u sprovođenju politike smanjenja isporuka iz zemalja grupe OPEK+, pa su se cene nafte vlatile na nivo pre pandemije što se pozitivno odrazilo na bilans stanja naftnih kompanija.

Zahvaljujući efikasnom upravljanju ponudom i jačanju globalne tražnje, prihodi 10 najvećih naftnih kompanija su porasli za 8,5 milijardi dolara na 46,5 milijardi tokom prvog kvartala 2021. godine, prema podacima iz njihovih finansijskih izveštaja.

U prvom kvartalu prošle godine, samo su Saudi Aramko i Ševron zabeležili ukupnu neto dobit od 20,3 milijarde dolara, dok su ostale kompanije zajedno imale gubitak od oko 17,7 milijardi dolara.

Situacija je u prva tri meseca ove godine potpuno drugačija. Britanski BP je ostvario najveći međugodišnji profit – od gubitka od 4,4 milijarde dolara u prvom kvartalu 2020. došao je do dobitka od 4,7 milijardi dolara prvom tromesečju ove godine.

Ruska naftna kompanija Lukoil je takođe prijavila medugodišnju dobit od 2,1 milijardu dolara u prvom kvartalu za razliku od gubitka od 6,3 milijarde dolara istom tromesečju 2020.

Druge kompanije koje su ostvarile profit tokom perioda januar-mart ove godine su: Saudi Aramko sa 21,7 milijardi dolara, Ekson mobajl sa 2,7 milijardi, Šel sa 5,7 milijardi dolara, Ševron sa 1,4 milijarde, Rosnjeft sa dve milijarde, ENI sa jednom milijardom dolara, Ekvinor sa 1,8 milijardi i Total sa 3,3 milijarde dolara.

Ukupan prihod naftnih giganata u prvom kvartalu ove godine povećan je za 24 milijarde dolara, ili 6,6 posto u odnosu na prošlu godinu, na približno 387 milijardi.

Dok su Rosnjeft i Šel zabeležili pad prihoda u ovom periodu, Saudi Aramko je bila kompanija s najvećom povećanjem prihoda. U poređenju sa prethodnom godinom, prihod Aramka se popeo za 19,9 odsto na približno 80 milijardi dolara.

S druge strane, prihod Šela u prvom kvartalu opao je za 7,2 procenta na 55,6 milijardi dolara u odnosu na isti period lani.

Rosnjeft je ostvario prihod od približno 23,6 milijardi dolara u prva tri meseca 2021, ali je ta cifra za 1,19 posto manja od prihoda kompanije zabeleženog u istom periodu godinu ranije, prenosi agencija Anadolija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.