Moskva se oslanja na zaradu od više milijardi dolara od prodaje nafte i gasa za finansiranje budžetske potrošnje, i bila je prinuđena da počne da prodaje međunarodne rezerve kako bi pokrila manjak od zarade od nafte.
U saopštenju ministarstva takođe se navodi da su budžetski prihodi od energenata pali za 5,4 odsto u odnosu na decembarsku zaradu od 931,5 milijardi rubalja, odnosno 13,2 milijarde dolara dolara, iako su ti prihodi uvećani jednokratnim plaćanjem Gazproma, koji, kako navodi Rojters, ima monopol na izvoz gasa.
Ministarstvo je danas saopštilo da će uskoro utrostručiti dnevnu prodaju strane valute u vrednosti od 8,9 milijardi rubalja, odnosno 130 miliona dolara dnevno tokom narednog meseca, kako bi se kompenzovao pad prihoda od nafte i gasa.
Rojters navodi da je Zapad pre rata u Ukrajini bio najunosnije tržište za rusku naftu, a nakon početka rata, uvođenjem sankcija bez presedana, targetirao je ruske prihode od nafte i gasa.
Brisel nastoji da ograničenja zaustave 90 odsto ruskog izvoza nafte u Evropsku uniju, a zemlje članice su smanjile udeo ruskog gasa u svom uvozu sa više od 40 odsto na manje od 15 odsto otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu.
Međunarodna ograničenja, uključujući gornju granicu cene od 60 dolara po barelu koju je nametnula grupa G7, dovela su do toga da se ruska nafta tipa “Ural”, kojom se ranije trgovalo po sličnoj ceni kao Brent, sada prodaje po daleko nižim cenama, prenosi Rojters.
Ministarstvo je saopštilo da je prosečna cena ruske nafte po barelu iznosila 19,48 dolara, što je za oko 42 odsto manje u odnosu na januar 2022.
Na današnji dan naftom Brent se trguje za oko 82 dolara, a Uralom za oko 53,60 dolara, navodi se u saopštenju.
Ruska vlada je prošle godine od prodaje nafte i gasa zaradila 11,6 milijardi rubalja, odnosno 165 milijardi dolara.