Privremeno skraćenje lanaca snabdevanja …

Poremećaji u lancima snabdevanja između Kine i Evrope naveli su mnoge lokalne kompanije da razmotre nabavku robe od dobavljača sa bližih tržišta. Za srpske uvoznike postaju interesantne Poljska, Španija, Velika Britanija i Turska.

Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja logističke kompanije „Kargo partner” u Srbiji, kaže da je nedostatak i poskupljenje uglja, sirovine od koje Kina dobija skoro 60 odsto električne energije, primorao vlasti druge najveće svetske ekonomije da uvedu restrikcije i mnogobrojna ograničenja. Velika energetska kriza koja potresa ovu zemlju dodatno je doprinela nastavku nestabilnih prilika u svetskoj trgovini, produbljujući nestašice u različitim kategorijama sirovina i robe. Novi događaji ponovo u žižu stavljaju traženje alternativnih tržišta.

Istorijski rast cena transporta, kao i neizvesnost rokova isporuke, naveli su mnoge kompanije da tokom 2021. temeljno preispitaju svoje lance snabdevanja. Iako je jasno da evropska uvozna tržišta ne mogu da pariraju kineskom, u određenoj kategoriji robe i po cenama, u ovom momentu ona mogu da posluže kao alternativa.

Nevolje u transportu će potrajati i postepeno će početi da se smiruju tokom 2022, s tim što bi vozarina u pomorskom transportu mogla da poskupi 30 odsto. Ovo povećanje biće uslovljeno podizanjem cena goriva i novim iznosom takse za kontejnerske brodove koji prolaze kroz Suecki kanal

– Uska grla u globalnim lancima snabdevanja ugrozila su dostavu velikog asortimana robe, uključujući hranu i piće, potrošačku elektroniku, građevinski materijal. Jeftiniji artikli ne mogu dugoročno da izdrže ovako visok nivo cena u kontejnerskom transportu, te je i očekivano da budu ili skuplji ili da ih uopšte ne bude u maloprodajama. Sa druge strane, ista ta jeftinija roba ne može cenovno da podnese ni avionski transport, pa je traženje alternativnih i bližih tržišta ostalo kao jedino moguće rešenje za širok opseg proizvoda – navodi Đekić.

Napominje da su se neke od evropskih zemalja posebno izdvojile kao moguća alternativna tržišta za nabavku robe što zbog blizine, što zbog širokog spektra proizvoda koje imaju u ponudi. On navodi primer Poljske, u kojoj je prodaja električnih mašina i opreme povećana za 30 odsto u 2020. u odnosu na period pre korona krize. Ova zemlja izvozi i elektronsku opremu, vozila i delove za vozila, nameštaj, drvo, plastiku i proizvode od plastike. Robna razmena Srbije i Poljske poslednjih godina je u stalnom porastu i prema podacima Privredne komore Srbije u 2020. razmena je dostigla 1,3 milijarde evra, što je rast od oko tri odsto u odnosu na godinu ranije.

Sledeća destinacija kojoj se srpske kompanije okreću je Španija, koja je najpoznatija po trgovini hranom, pićem i duvanom, a osim toga veoma konkurentna i u oblasti proizvodnje poljoprivredne opreme i tehnologije. Robna razmena sa Srbijom je prošle godine bila oko 600 miliona evra.

Od 1. januara 2021. bregzit je i formalno stupio na snagu, a Velika Britanija je i zvanično prestala da bude članica Evropske unije, ali su uslovi za kompanije iz Srbije ostali isti. UK je važan evropski izvoznik mašina (uključujući računare), plemenitih metala, vozila, mineralnih goriva, električnih mašina, farmaceutskih proizvoda, tehničkih i medicinskih aparata.

Đekić kaže da turska trgovina i industrija beleže svoje vrhunce uporedo sa višestrukim skokom cene transporta robe iz Kine. Što se Srbije tiče, osim što imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, koji podrazumeva uvoz i izvoz određene vrste robe bez carine, važan je i faktor blizine. Iz ove zemlje ka Srbiji najviše se izvoze rezervni delovi za automobilsku industriju, bela tehnika, tekstil i modna konfekcija, medicinska oprema, kao i hrana i poljoprivredni proizvodi.

– Različiti poremećaji u lancu snabdevanja prouzrokovani pandemijom, u kombinaciji sa dodatnim problemima, poput posledica blokade Sueckog kanala, doveli su do vrtoglavih vozarina i najviših zarada brodara još od 2018. Veliki su pritisci na strani tražnje, a nedostatak opreme, zagušene luke, smanjenje radne snage na brodovima, pristaništima, aerodromima, u drumskom transportu, još više su doprineli da se transportni kapaciteti smanje, a da cena prevoza bude na istorijskom maksimumu – navodi Đekić. Dodaje da je brodski prevoz od Kine do Evrope poskupeo osam puta.

Prema rečima našeg sagovornika nevolje u transportu će potrajati i postepeno će početi da se smiruju tokom 2022. On upozorava da bi vozarina u pomorskom transportu mogla da poskupi 30 odsto. Ovo povećanje biće uslovljeno povećanjem cena goriva i novim iznosom takse za kontejnerske brodove koji prolaze kroz Suecki kanal.

Kada je reč o industriji Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da se traže rešenja u skraćenju lanaca snabdevana, što znači da se organizuje proizvodnja na kraćim destinacijama. Naš sagovornik, međutim, smatra da to skraćenje može biti samo privremeno ili rešenje za pojedinačne fabrike manje snage. Sve velike fabrike možda će neko vreme raditi u Evropi, ali dugoročno nema nikakvu dilemu da će se vratiti u Aziju. Još su troškovi prevoza i troškovi radne snage u korist Dalekog istoka.

– Problem je što se Evropa lišila mnogo toga i proizvodnju iselila na istok, tako da nije moguće da je u kratkom vremenskom periodu ponovo organizuju. Evropa je zaboravila to da radi. Ono što nudi Daleki istok osim niskih troškova radne snage, jesu i slaba ekološka zaštita, odsustvo sindikalne zaštite, jednostavno sve ono što ne možeš u Nemačkoj možeš na Dalekom istoku. Kako vreme bude prolazilo u korist dalekoistočnih destinacija ići će to što tamo apsorpciona moć tržišta neuporedivo brže raste nego u Evropi – objašnjava Savić.

Sa druge strane, „Intel” najavljuje gradnju dva velika pogona poluprovodnika u Kaliforniji u koje će uložiti 20 milijardi dolara, a „Dženeral motors” premešta proizvodnju baterija za automobile nazad u Mičigen.

Profesor Ekonomskog fakulteta podseća da je ta seoba sa istoka počela sa Donaldom Trampom, bivšim predsednikom SAD koji nije imao u vidu da će doći do ovakve krize, ali je prvi bio za to da vrati američke proizvođače. To je teško išlo.

– Od masovne industrijalizacije SAD ili Evrope nema ništa. To je kapitalistički svet, koji je ušao u potpuno drugi model razvoja, u kome sve što je prljavo, radno intenzivno, što zagađuje i sve gde se masovno zapošljavaju radnici njima ne treba. Rekli su hoćemo samo haj tek, hoćemo sektor usluga, želimo da imamo čist vazduh i da lepo živimo. To je moguće, ali mnogo košta. Pošto Kinezi ne vode mnogo računa o zagađenju i ako im je cena radne snage pet puta niža nego u Evropi svakako će biti konkurentniji. Ako proizvode u serijama koje su 20 do 30 puta veće nego u Evropi i Americi, njihova cena robe će biti niža – zaključuje Savić.

Prema nekim procenama troškovi proizvodnje u Americi su 15 odsto skuplji nego u Nemačkoj i za 40 odsto viši nego u Kini.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com