“Da budemo srećni da imamo dovoljno gasa i nafte, da cene budu prihvatljive za građane, a ko će biti većinski vlasnik – šta god uradili, većinski vlasnik ostaće Rusi”, rekao je on.
Komentarišući nedavnu informaciju u zapadnim medijima da se u Srbiji razmišlja i o konverziji vlasništva u NIS kao i poziciju te kompanije koja je za devet meseci ostvarila dobit od oko 600 miliona evra, Savić je ocenio da je “sve toliko zapetljano da nema mnogo rešenja”.
“Prvo, znamo kako smo i kome prodali NIS i znamo kako danas funkcionišemo. A deo tog paketa je i gasni aranžman, bio je Južni tok a danas je Balkanski tok. Rusi u ovom trenutku čvrsto sede u Srbiji, neće niko praviti konverziju vlasništva NIS-a ako to ne bude morao”, rekao je on.
Dodao je da i ako bude morala da se pravi konverzija u kojoj bi Srbija postala većinski vlasnik, “to će biti samo iz formalnih razloga”.
Za veći deficit najveći problem je energetski sektor
Profesor Savić izjavio je danas da bi budžet bio zdraviji da je država u energetskom sektoru isterala stvari na čistac, s obzirom da bitno utiče na povećanje deficita.
Samo da je to urađeno u energetskom sektoru, verujem da bi imali mnogo zdraviji budžet, nego što sada imamo, rekao je Savić za Tanjug.
Govoreći o većem deficitu budžeta koji predviđa rebalans, a to je sa tri na gotovo četiri odsto, ocenio je da je tu najveći problem upravo energetski sektor.
Uz okolnost da cene energenata u svetu rastu, naveo je da smo potrošili 600 miliona evra za uvoz struje i podsetio da je Srbija decenijama proizvodila dovoljno struje za sopstvene potrebe.
“Decenijski problem je loše upravljanje EPS-om. Neki ljudi su ‘sedeli na ušima’, počevši od ministarke, pa do rukovodstva EPS-a, a izgleda da je pomalo i aktuelno rukovodstvo države. Trebalo je reagovati ranije, a ne da dođemo u situaciju da nemamo dovoljno uglja za proizvodnju struje, što se nije dešavalo čak ni 90-tih za vreme sankcija”, rekao je on.
Na EPS tendere prosečno se javi 1,7 ponuđača
Upozorio je i na probleme krađe struje i gubitaka na mreži, a kao zapanjujući ocenio je podatak da se na EPS tendere prosečno javi 1,7 ponuđača.
“To je manje više jedna ponuda po tenderu. Deluje da nema konkurencije u izvođenju radova”, rekao je on.
Savić je primetio da su u slučaju EPS-a subjektivni problemi u ravni objektivni.
“Ništa ne može promeniti cenu struje u svetu, ali smo se mogli pripremiti da ne bude toliki uvoz”, rekao je on.
| Šta je problem u Srbijagasu |
|
Govoreći o Srbijagasu, rekao je da ne može da bude siguran šta je izvor problema o kojima se govori kada je ta firma u pitanju. “Da li je to zbog lošeg upravljanja, da li je to zato što Srbija rešava socijalna pitanja preko cene gasa… Ne mogu da pređem preko činjenice da mnoga preduzeća gubitaši decenijama duguju za gas”, rekao je on. |
Govoreći o rebalansu, Savić je istakao da je značajan izvor viška novca u budžetu inflacija, odnosno povećanje cena što donosi veći prihod od PDV-a.
“Iako ne funkcionišu loše ni privreda ni vlasti koje je vode, ali je pre svega taj višak posledica visoke inflacije. Neki novac se skupio od tih visokih prihoda vezanih za inflaciju”, rekao je on.
Ocenio je da su zaduživanja od Razvojnog fonda Abu Dabija i MMF-a iznuđeni potezi.
“Došli su, to je malo neverovatno, posle izjava iz Vlade Srbije i od predsednika da Srbija nema potrebe da se zadužuje, da je stanje budžeta i javnih finansija dobro”, rekao je on.
Savić je rekao da je učešće javnog duga u BDP-u 55-56 odsto, ali to ne znači da je stanje u javnim finansijama u Srbiji stabilno.
Da je stanje privrede stabilno ne bi uzimali ovih 3,5 milijarde dodatnih kredita
“Da je stabilno pa ne bi uzimali ovih 3,5 milijarde dodatnih kredita – to je iznuđeno. To je između ostalog posledica da treba obezbediti povećana sredstva za energente gde ne znamo šta će se desiti sa cenama”, rekao je on.
Planiranu potrošnju od sedam odsto budžeta na infrastrukturne projekte ocenio je kao jako dobar potez.
“Ali dobar deo novca će nažalost otići na bespotrebne troškove koji su bili opravdani na početku pandemije, a Srbija je nastavili i dalje to da finansira. Ne mogu da kažem da pomoć mladima od 100 evra nije dobrodošla, ali dobar domaćin razmisli šta to znači za budžet države Srbije”, rekao je on.
Savić je rekao da nekako neusklađeno deluje priča da nam je stanje javnih finansija jako dobro, a da se sa druge strane zadužujemo za 3,5 milijarde.
On očekuje dalje produbljivanje svetske krize, te da će se problemi u javnim finansijama pojaviti ne samo u Srbiji.
“Treba očekivati nova zaduživanja, i neke ne tako velike probleme u finansiranju javnih potreba države”, poručio je on.