On je za Tanjug naglasio da je dodatni razlog za pomoć agraru to što je ovog proleća, u odnosu na prethodno, potrebno između 20 i 25 odsto više ulaganja za faktore intenzifikacije, to jest za seme, gorivo, đubrivo, rezervne delove i novu mehanizaciju.
“Ove godine imamo i visoke kamate na kredite, mada nikad ne savetujem poljoprivrednike da ih uzimaju, pa je u tom smislu bolje sačekati neka bolja vremena”, rekao je Prostran.
Napominje i da su prolećni radovi najveći investicioni zahvat u agrarnoj zemlji kao što je Srbija, jer treba za mesec i po dana uložiti ogroman novac za setvu prolećnih kultura na oko dva miliona hektara, kao i u prihranu oko milion hektara ozimih kultura, a treba sačuvati i voćne kulture i povrtartstvo.
“To je ozbiljan posao u vreme kada su hrana i energija izbile u prvi plan, ali makar naš narod ne mora da brine kada je u pitanju hrana, izuzev o tome koliko će koštati”, rekao je Prostran.
Agorekeonomista dodaje da srpskim poljoprivrednicima mnogo toga nije naklonjeno, jer moraju da uvoze đubrivo, kao i naftu i mehanizaciju, s obzirom na to da Srbija više nema ni fabriku đubriva, ni proizvodnju mašina.
Ističe da prolećni radovi počinju ovih dana i ratarima je novac najveći problem, a zatim i šta da poseju i na kojoj površini, pa je važno da slušaju savete stručnjaka, kako bi se snašli u ovim složenim vremenima.
“Oni koji imaju šta da prodaju, koristiće svoj novac kao obrtni kapital, a neki su prinuđeni i da ulažu u kreditne aranžmane, pa mnogi očekuju da im država pomogne, jer dolaze tek nešto niže cene đubriva, gorivo je sad niže, sad više, a skuplja je i mehanizacija”, naveo je on.
Prema njegovim rečima, iako je agrarni budžet nominalno povećan, još uvek je relativno mali, jer očigledno da država ne može da izdvoji više za tu namenu.
“Često insistiram na tome da agrarni budžet makar bude u korelaciji za udelom poljoprivrede u formiranju BDP-a, a s tim u vezi neki desetogodišnji prosek kreće se između 9 i 10 odsto, dok se sada za poljoprivredu izdvaja tek oko 4-5 odsto”, navodi stručnjak i dodaje da pretpostavlja da za “tako nešto verovatno ima razloga”.
Prostran kaže da je srpskom poljoprivredniku teško da ide ukorak sa konkurentima iz EU, koji dobijaju sedam do devet puta veće subvencije.
“Stoga podvlačim da je najvažnije da ono što je obaveza države u vezi sa premijama i regresima bude isplaćeno što pre, jer je taj novac našim poljoprivrednicima potreban odmah”, poručuje agroekonomista.
On dodaje da su tu i novi problemi za poljoprivrednike, kao što su registracija i prijavljivanje putem elektronskih sistema.
“Možda je to preuranjeno što se tiče rokova i država mora da iznađe model da budu obuhvaćeni svi oni koji imaju za to uslova, jer mi smo stara nacija, a tek poljoprivrednici su u ozbiljnim godinama i nisu upoznati u informacionim tehnikama, pa se plašim da deo njih neće uspeti sve da odrade u roku od mesec dana, bez obzira što im u tome pomažu stručne službe”, rekao je Prostran.
Stručnjak kaže da, kada je E-agrar u pitanju, mlađi ljudi nemaju problem, dok kod starijih to sigurno ide sporo, naročito u mnogim ruralnim delovima gde još uvek nema interneta ili kablovske.
Naglašava i da je popis poljoprivrednika izuzetno važan.
“To je treći popis od Drugog svetskog rata i od 2012. godine otkrili smo mnoge kritične tačke u poljoprivredi, počev od upravljanja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta preko stanja u stočarskoj proizvodnji, do sistema za navodnjavanje”, naglasio je agroekonomista.
Očekuje i da će popis će dati jasniju sliku koja gotovo sigurno neće biti optimistična.
“Mislim da smo u velikom zaostatku i podvlačim da je važno da agrar podržimo možda i kroz rebalans, a zbog svega toga, nadam se da će poljoprivrednici ove sezone imati makar normalne vremenske uslove”, ističe on.
Naglašava i da poljoprivrednici moraju da steknu naviku da se osiguraju, jer to čini tek njih oko pet odsto.