Rastu kamate na kredite: Rate veće do 30 odsto

Da se skući uzela je pozajmicu od 64.000 evra na 25 godina, sa promenljivom kamatom. Prva rata je iznosila 297 evra, ali već naredna se popela na 386 evra. Strepi od sledeće, jer ako ostane i na ovom povećanju od oko 30 odsto, suma koju banci treba da vrati porasla je za gotovo 27.000 evra u odnosu na početak otplate.

Ovo je samo jedan primer kako se porast referentne kamatne stope Evropske centralne banke kao mera za suzbijanje podivljale inflacije od početka rata u Ukrajini, odrazio na cenu kredita i u Srbiji. Nova korekcija nagore očekuje se ponovo početkom februara na sednici ECB, ali verovatno i na narednim, jer stručnjaci smirivanje inflacije ne očekuju tako brzo. U Narodnoj banci Srbije smatraju da će ECB i tokom 2023. godine, u skladu sa svojim najavama, nastaviti da pooštrava monetarne uslove. A što će se odraziti i na dalji rast kamatnih stopa na kredite u evrima na našem tržištu.

Profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije očekuje da će kamate stambenih, ali i ostalih kredita, rasti još pola godine, a da se stagnacija može očekivati tek od juna. Padu kamata i jeftinijim zajmovima ne bi se trebalo nadati pre druge polovine 2024. godine. Kako sagovornik dodaje, povećanje kamata ECB, a zatim i euribora najviše je pogodilo upravo dužnike koji su na početku otplate.

“Banke uglavnom u prvoj deceniji, kod kredita na 20 godina, naplate svoju kamatu, tako da svi oni čiju ratu većim delom čini kamata, a ne glavnica, mnogo će jače da osete poskupljenje. Što se tiče onih koji tek nameravaju da reše stambeno pitanje, merilo treba da im bude da li je kirija i dalje približna rati kredita. Za one koji nameravaju da uđu u rešavanje stambenog pitanja, preporuka je da sačekaju pola godine ako mogu, jer je situacija i dalje nepredvidiva – kaže prof. Musabegović za Novosti.

Od trenutnih “udara” zaštićeni su građani koji su zaduženi sa fiksnom kamatom. Većina stambenih pozajmica, od ukupno 170.000 koliko ih je bilo u otplati na kraju novembra, jesu sa promenljivom. Kako bankari objašnjavaju, ona se sastoji od referentne kamatne stope – euribora i fiksne marže banke. Euribor je promenljiv i odslikava kamatnu stopu po kojoj banka na međubankarskom tržištu pozajmljuje novac koji zatim plasira svojim klijentima putem ugovora o kreditu. Euribor je od prošle godine znatno porastao, pa nakon povoljnog perioda od 14 godina, dužnici za kredite u evrima, sada plaćaju mnogo skuplje rate.

Krajem 2021. i početkom 2022, šestomesečni euribor iznosio je oko -0,5 odsto, a juče je njegova vrednost bila 2,8 procenata.

“Vrednost stope euribor je naglo pala 2008. godine, a od oktobra 2011. godine bila je u konstantnom padu. Od novembra 2015. godine bila je negativna, što se do tada nikada u istoriji nije dogodilo. Od juna ove godine on se našao iznad nule. Punih šest i po godina, umesto da se na maržu banke dodaje euribor, što je uobičajeno i očekivano u bankarskom poslovanju, visina ove stope je zapravo oduzimana od marže”, podatak je Narodne banke Srbije.

To vreme povoljnih kredita se očigledno završilo, a što najbolje osećaju građani koji ih otplaćuju.

“Pozajmicu od 45.000 evra digla sam pre tri godine, na 25 godina, po veoma povoljnim uslovima, jer već u istoj banci suprug otplaćuje jedan stambeni kredit. Do pre tri meseca rata mi je bila 212 evra, a onda je prvo porasla na 266, zatim prošli mesec na 270, a pre nekoliko dana stigla je nova od 281 evro. Drugi kredit koji otplaćujemo je pri kraju otplate, kamata je već vraćena, pa je mnogo manje rasla rata. Sve nam je veći problem da se izborimo sa mesečnim obavezama”, kaže Jelena S.

Rata je rasla svim dužnicima, mnogo upadljivije onima koji su tek na početku otplate, ali i tamo gde je već otplaćena polovina stižu uvećane obaveze. Promene koje se događaju poslednjih meseci, međutim, novi plan otplate su “vratile” na period od pre nekoliko godina, kada je kamata činila veći deo mesečne obaveze.

“Od 2007. godine vraćam 60.000 evra, uzetih na 20 godina. Kamatu sam već otplatila, pa od pre dve godine otplaćujem glavnicu. Od poskupljenja kamate, koja je vezana za tromesečni euribor, rata mi je porasla za 40 evra. Situacija je takva da moj otplatni plan izgleda kao da poslednje tri godine nisam ništa vraćala”, objašnjava Biljana R.

Više zaduženja

Kako u NBS kažu, evroindeksirani stambeni krediti su u novembru 2022. odobravani po kamatnoj stopi od 4,75 odsto, što je 2,2 procenta više u odnosu na godinu ranije. U odnosu na jun, tromesečni euribor je zaključno s novembrom povećan za 2,1 procenat na 1,8 odsto, a šestomesečni za 2,2 na 2,3 odsto.

Prema poslednjim podacima NBS za novembar 2022. godine, stanje stambenih kredita odobrenih stanovništvu iznosilo je 580,5 milijardi dinara, što predstavlja rast za 11,3 odsto na međugodišnjem nivou. Uprkos određenom usporavanju koje je prisutno poslednjih meseci, rast stambenih kredita i dalje je relativno visok. Kada se posmatra period od januara do novembra, odobreno je 115,3 milijarde dinara stambenih kredita, što je za devet procenata manje u poređenju sa istim periodom 2021. godine, kada je oboren rekord u tome.

Kako su rekli u UBS, kamate na stambene kredite, ne računajući rast euribora, maltene su na istom nivou kao i krajem prošle godine i kreću se u rasponu od 2,8 do 3,4 procenata. Kada se doda euribor od oko 2,8, razlika je međutim, gotovo dvostruka, U UBS dodaju da je pozitivno što nema rasta problematičnih pozajmica. Kod stanovništva je to u rasponu od 3,9 do 4,3 odsto, što tumače kao uredno otplaćivanje kredita. Tvrde da, ukoliko se euribor stabilizuje neće biti daljeg rasta kamatnih stopa, pa da isključivo sve zavisi od kretanja referentne kamatne stope ECB.

Iz NBS dodaju da je učešće problematičnih kredita u ukupnim stambenim kreditima na kraju novembra 2022. godine iznosilo svega 1,49 odsto, još manje nego 1,99 odsto 2021.

Bruto devizne rezerve NBS na kraju decembra 2022. iznosile su 19.415,7 miliona evra, što obuhvata i sredstva po osnovu prve tranše stendbaj aranžmana koji je MMF odobrio Srbiji 19. decembra.

Ovo je ujedno i najviši nivo bruto deviznih krajem meseca i godine od kada se prate podaci. U toku decembra bruto devizne rezerve povećane su za 2.148,4 miliona evra, dok su u celoj 2022. godini povećane za 2.961,2 miliona evra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.