Iz opozicionih klupa čula su se mišljenja da je rebalans budžeta priznanje kontinuiteta lošeg upravljanja ključnim sistemima u zemlji u proteklih 10 godina.
Poslanik Nebojša Zelenović istakao je da je za njega indikator kvaliteta života prodavnica, odnosno cene u njoj, a osnovne namirnice su, kako kaže poskupele od 20 do 60 odsto, pa je tako za prosečnog građanina inflacija 40 posto.
Lider stranke Zajedno za Srbiju upitao je i zašto su poskupljenja hrane veća u Srbiji nego u zemljama Evrope, a kurs je vezan za evro, a interesovala ga je i struktura cene dizela i derivata u Srbiji, kao i hoće li građani saznati ko je odgovoran za stanje u EPS-u.
Poslanik Dveri Boško Obradović ocenio je da nezaposlenost u Srbiji nije smanjena zbog masovnog odlaska građana u inostranstvo na rad.
On je ocenio da sve priče vlasti o uspesima mogu biti tačne ako se gledaju samo iz jednog ugla, a ne i kada se sagleda druga strana istine o ekonomskoj realnosti Srbije, iznevši tvrdnju da je za 10 godina vlasti SNS javni dug Srbije povećan za 17 milijardi evra.
Poslanica SPS Snežana Paunović poručila je da ta stranka smatra da ima osnova za kritiku rada elektroprivrede, i založila se za studioznu analizu.
Istakla je da će SPS podržati rebalans budžeta, i da će možda imati sitinije amandmane.
Mali: Borimo se sa izazovima bolje od većih i razvijenijih
Srbija se bori sa svim izazovima bolje i uspešnije nego veće i razvijenije zemlje, a rebalans budžeta je prilika da priznamo stvari koje su se desile u proteklih nekoliko meseci, rekao je na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije minister finansija Siniša Mali.
On je ocenio da uz zdravstvenu krizu traje velika energetska kriza, problem u lancima snabdevanja, i rat u Ukrajini, što je ocenio kao slagalicu problema.
Naveo je da su razlozi za rebalans bolji prihodi, koji su 180 milijardi dinara preko plana, i njihovo raspoređivanje gde je neophodno.
Dodao je da je država veliki novac izdvojila pravovremeno reagujući na svetski skok cene energenata i pomogli i građane i privrede, a kao razlog za rebalans istakao i želju da se poboljša žviotni standard.
Tu je istakao da će kroz prateće zakone biti omogućeno povećanje penzija, zarada u javnom sektoru, minimalne zarade i dalje novčane podrške mladima.
Rekao je da je 15 milijardi dinara predviđeno za socijalna davanja, gde su i podrška natalitetu, za novorođenu decu, te majkama za prve nekretnine.
“Veoma je važno da nijedan makroekonomski indikator nase privrede ne postoji sada koji nije dobar i pozitivan, imajući u vidu okolnosti s kojima se suočavamo”, ocenio je on.
Mali je podsetio da Srbija ima pozitivnu stopu rasta cele godine, a kao ogroman napredak ocenio da BDP danas prelazi 60 milijardi evra.
Rekao je da se kroz rebalans ne zaustavlja nijedna kapitalna investicija i da drzava svaku obavezu plaća na vreme i u dinar.
Mali je rekao da se čuva makroekonska stabilnost i da javni dug neće preći 60 odsto BDP-a.
“Sada je 53,7 odsto. Ićićemo na 56 i 57 odsto, nikada nećemo preći nivo od 60 procenata “, rekao je on i dodao da je ta obaveza deo sporazuma sa MMF-om.
Ministar je istakao da posebno raduje realan rast plata od 5,4 odsto u privatnom sektoru i tri procenta realnog rasta plata u privredi.
On je naveo da je do sada zabeleženo 3,3 milijarde evra stranih direktnih investicija, kao i da investitori dolaze uprkos globalnoj krizi.
Mali je istakao da je značajno da država ima rezerve, i to trenutno preko 300 milijardi dinara na računu, rezerve gasa, da Srbija ima devizne rezerve da brani kurs, što je, kako je dodao, sidro inflacije.
Ministar je poručio da je Srbija na pravi način odgovorila na nikad veće izazove i pozvao na neophodno jedistvo.
Govoreći o Kosovu i i Metohiji, rekao je da Srbija ima obezbeđen novac u budžetu da pomogne oko troškova koji tamo nastaju zbog izlaska Srba iz privremenih prištinskih institucija.
Predsednik Fiskalnog saveta Vlade Srbije Pavle Petrović ocenio je da povećanje deficita sa tri na četiri odsto budžeta, odnosno na 2,4 milijarde evra, može da se smatra opravdanim zbog ukupne krize.
Tumačeći rashode budžeta, rekao je da je do sada za energente zbog energetske krize dato 1,2 milijardi evra i da se to kroz garancije može uvećati još za 200 miliona evra, a moguće zatim i za 650 miliona, koliko je ostavljeno prostora.
Petrović je ocenio da je deficit od gotovo četiri odsto podnošljiv, ali je upozorio da se i u rebalansu nastavlja sa praksom netransparentnosti, ukazujući na primere izdvajanja za energente i robne reserve koje su uvećane za sedam puta na 300 miliona evra.
U ime Fiskalnog saveta on je pozdravio visoki nivo javnih investicija koji je zadržan na 7,5 odsto BDP-a, odnosno na šest procenata kada se oduzmu robne reserve i izdvajanja za opremanje vojske i policije.
Ocenio je da su troškovi oko gasa izazvani naglim skokom svetske cene ali i ograničenjima koje je uspostavila Vlada Srbije, kao i da je kriza oko struje isključivo domaći indukovana, kako tvrdi, lošim upravljanjem EPS u periodu dužem od pet godina.
Petrović je rekao da se država zadužila za oko tri milijarde evra.
Ministar Mali je naglasio da je bolje izvršenje budžeta direktrno povezano sa tržištem rada, istorijski malom nazapošljenošću i realnim rastom zarada u privredi i privatnom sektoru posebno.
On je ocenio da je deo uvećanja prihoda izazvan inflacijom, ali je naglasio da je došlo i do realnog rasta prometa u trgovini od 7,1 odsto.
Dodao je da se država ove godine odrekla i prihoda od 15 milijardi dinara od akciza na gorivo.
Mali je naveo spisak proizvoda, pre svega prehrambenih, čije su rezerve obezbeđene i sada su u Robnim rezervama.
Govoreći o energetici, rekao je da se Srbija kroz sporazum sa MMF-om obavezuje na ubrzano restrukturiranje EPS-a i Srbijagasa kako bi umanjijli negativne efekte.
On je zaključio da je rebalans važan kako bi Srbija godinu završila kako treba.
U ime Fiskalnog saveta Petrović je najavio da će to telo, koje je sada zbog kratkog roka od nekoliko dana dalo samo rezime predloženog rebalansa, napraviti analizu.
Zeleno svetlo za tri linije kredita
Odbor za finansije Skupštine Srbije dao je zeleno svetlo za ratifikaciju ugovora o kreditu od razvojnog fonda Abu Dabija, zajam za rušenje mosta na Savi kod Beograda na vodi i izgradnju novog, kao i zaduženje od nemačke KFV banke za ulaganje u vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda u vise gradova srednje veličine u Srbiji.
Obrazlažući predlog, ministar finansija Siniša Mali ocenio je da je zajam od milijardu dolara od Abu Dabi fonda dobijen pod povoljnim uslovima i da će kad bude ratifikovan u skupštini taj budžetski novac poslužiti za dalju podršku privredi i građanima.
Objasnio je da će, kada je reč o mostu na Savi, gotovo 80 miliona evra kredita biti potrošeno za uklanjanje sadašnjeg mosta i izgradnju novog, koji će biti za četiri trake širi i preko kojeg će prolaziti i linija metroa.
Naveo je da će 70 miliona evra kredita biti potrošeno za izgradnju vodovodne mreže u više gradova Srbije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Naglasio je da će 80 posto tog posla raditi domahce kompanije pa će veći deo novca ostati u Srbiji.
Više narodnih poslanika iz redova opozicije negodovalo je zbog ideje da sadašnji most na Savi bude srušen, navodeći da je reč o kulturnom nasleđu, kao i da nemaju ništa protiv izgradnje novih mostova, ali da se stari ruše samo prilikom agresija.
Predsednik stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović poručio je da ”stari most na Savi neće biti srušen i da novog na tom mestu neće biti”.
Lider pokreta Dveri Boško Obradović upitao je da li je moguće za isti novac naći kompromisno rešenje i ostaviti stari most, a uz njega napraviti predviđeni novi.
Na opasku poslanika da je most na Savi kulturno nasleđe, predsednik skupštinskog Odbora za finansije Veroljub Arsić postavio je pitanje ”o kakvom je nasleđu reč kada je podignut u vreme Adolfa Hitlera, odnosno u okupiranom Beogradu”.
Poljoprivredni budžet uvećan za 26,6 odsto
Budžet Ministarstva za poljoprivedu biće uvećan kroz rebalans za 16,5 milijardi dinara i iznosiće 78,5 milijardi dinara, rekla je danas ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Na sednici Skupštinskog odbora ona je navela da će direktna davanja, uglavnom preko Uprave za agrarna plaćanja biti 15,5 milijardi dinara.
Ministarka je rekla da je planirano davanje pomoći i našim ljudima na KiM u iznosu od 200 miliona dinara.
Prema njenim rečima, do kraja godine biće isplaćena pomoć za proizvođače suncokreta, a već je doneta odluka o meri podrške proizvođačima šećerne repe za sledeću godinu koje će biti 35.000 dinara po hektaru.
U budžetu su predviđena i sredstva za deo kamata koje će banke reprogramirati kroz kredite, što je jedna od podrški.
Najavila je i podršku od 20 dinara po litri goriva koja će biti realizovana do kraja godine, te 15.000 tona merkantilnog kukuruza što će biti pomoć uzgajivačima mlečnih krava.
Dragana Đorđević iz Ministarstva finansija rekla je da je razdeo budžeta Ministarstvu poljoprivrede kroz rebalans uvećan za 26,6 odsto.
Rekla je da će kroz rebalans poljoprivredni budžet biti 5,3 učešća u ukupnim prihodima budžeta, a da će preko 37 odsto ukupnih državnih subvencija kroz rebalans biti za poljoprivredu.
Poslanik Dejan Bulatović kazao je da se mora dati vremenski okvir isplate dugova poljoprivrednim proizvođačima, kao i kada će biti novi konkursi za državne subvencije.
On je ocenio da je mnogo malih farmi, posebno goveda, već ugašeno, i ocenio da se tako gase i sela.
Ministarku je pitao o mogućnosti za povratak govedarstva u Srbiju, jer je sada stočni fond desetkovan.
Bulatović se založio za povećanje robnih subvencija kao podršku stočarstvu, kroz donaciju hrane za životinje i istakao da bi ta pomoć morala da stigne i do onih koji imaju kravu ili dve.
Poslanik Nenad Mitrović rekao da zbog ograničenja mandata na dve godine razgovor može da bude bespredmetan jer se tek u planovima od pet pa na više godina može uraditi nešto vidljivo.
Načelno on je ocenio da je planirano povećanje nedovoljno za poljoprivredu, jer su problemi veliki.
Kako država misli da razvija stočarstvo ako nema jaku veterinarsku šlužbu na terenu, svi koji se bave tom praksom su na egzistencijalnom minimumu, zapitao se on i upozorio na smanjenje budžetskih davanja za veterinu.
Pojedini članovi odbora založili su se da se odmah ne odgovora na postavljena pitanja, već da se odgovori daju na posebnim sednicama odbora koje će biti organizovane u budućnosti.
Bilo je zalaganja i za povećanja budžeta Uprave za zaštitu bilja.
Postavilo se pitanje i suštine troškova usluga po ugovoru navedenih u predlogu rebalansa.
“Ne mogu da se složim da se poljoprivrednicima ne daje, možda može više, i to nije sporno”, rekla je ministarka odgovarajući na pitanja.
Dodala je da sa rebalansom Uprava za agrarna plaćanja izlazi na 61 milijardu dinara u 2022. godine, i ocenila da je to ozbiljno ulaganje.
Pozvala je poslanike da se vide na kraju godine pa da razgovaraju o tome šta je u međuvremenu realizovano.
Najavila je da će intenzivno raditi 2023. godine na uvođenju e-agrar sistema, od koga se puno očekuje.