BEOGRAD –
Iako i u najarazvijenijim ekonomijama zbog aktuelne globalne krize usporava privredni rast, vodeće centralne banke i dalje povećavaju referentnu kamatnu stopu, jer daju prednost obuzdavanju inflacije. Takvu monetarnu politiku prati i Narodna banka Srbije, ali uprkos tome, inflacija je u oktobru dostigla čak 15 procenata, što je iznad očekivanja i čelnika domaće centralne banke, koji ne mogu da procene ni da li je ovim dostignut inflantorni pik.
Iz Narodne banke Srbije tvrde da je novi rast inflacije posledica rasta cena energenata i hrane na svetskom nivou, te očekuju da će se njen visoki nivo zadržati i narednih nekoliko meseci. Sve dok se rast cena ne zaustavi, nastaviće se sa podizanjem kamatnih stopa, smatra predsednik Beogradske bankarske akademije profesor Hasan Hanić.
On ukazuje da porast referentne kamatne poskupljuje cenu novca, što za posledicu ima rast svih kamata, odnosno poskupljene kredita, što građani Srbije već osećaju zbog povećanja rata za otplatu zaduženja. Napominje da su sada korisnici kredita došli u nepovoljan položaj, jer poskupljenje kredita svakako nije malo, ali da ga ne osećaju svi jednako jer ono zavisi od visine pozajmice i drugih faktora. Hanić savetuje građanima koji razmišljaju o zaduživanju da tu odluku ipak prolongiraju na neko vreme. Porast referentne kamatne stope utiče i na povećanje kamata na štednju, koje tek sad obezbeđuju neki prinos. Ipak, kako dodaje, nedovoljan u okolnostima visoke inflacije.
Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, na kraju septembra štednja građana u bankama u Srbiji iznosila je oko 14 milijardi evra i pokazuje tendenciju rasta iako kamate nisu atraktivne.
Međutim, čak 80 odsto štednih uloga je na veoma niskom nivou – do 500 evra, dok prosečna mesečna ušteđevina u Srbiji za ovu godinu iznosi pet i po hiljada dinara.
Detaljnije u audio zapisu.