On je tako odgovorio na pitanje da li će Srbija od Rusije , kako je najavljeno, dobiti dodatnih dva miliona kubika gasa dnevno od decembra i po kojoj ceni i da li bi naša zemlja mogla da računa eventualno na dodatnu podršku ukoliko to bude potrebno.
“Prvobitna cena, koja se tiče prethodnih osnovnih količina, ostaje najniža koju je sada moguće odrediti u Evropi. To je veoma vazna stvar i moja poruka je da uvek kada pričamo o energetici i gasu ne zaboravljamo da imamo osnovni ugovor sa cenom veoma niskom i povoljnom”, kazao je Harčenko.
Što se tiče dodatnih količina, kaže,to je pitanje razgovora između Srbija gasa i Gasproma, kao i da je ruska strana spremna za pregovore.
Na pitanje da li postoji mogućnost da Srbija dobija rusku naftu nekim alternativnim putenm namesto Janafa, s obzirom da 5. decembra kada stupa na snagu potpuni embargo na uvoz sirove nafte iz Rusije morskim putem Harčenko poručuje da je NIS u Srbiji potpuno obezbeđen i nije zavisan od isporuke preko Janafa.
“Što se tiče zabrane Srbiji za uvoz nafte preko Janafa, nisam mislio da EU može da preduzme takav korak prema zemlji koja je kandidat”, kaže Harčenko.
Međutim, dodaje, ljudi se uvek prilagode situaciji u kojoj se nalaze i pronađu način da posluju bez obzira na okolnosti, tako je,kako kaže, bilo za vreme pandemije, a tako je i sada u izmenjenim geopolitičkim prilikama.
Ponavio je da je NIS obezbeđen naftom iz drugih izvora i podsetio da je sa ljudima iz te kompanije juče imao razgovor i da su oni mirni, zadovoljni, a kompanija posluje na najbolji način.
Ocenio je da je ova godina za NIS veoma povoljna.
Na pitanja imaju li podatke o tome koliko je građana Rusije došlo u Srbiju od početka konflikta u Ukrajini, koliko je ruskih firmi otvoreno i da li imaju saradnju sa domaćim privrednicima Harčenko je rekao da je prirodno da u ovom trenutku Rusi otvaraju poslove u Srbiji i da se pri tome oslanjaju na srpske kompanije.
“Čitao sam neke statistike, neki kažu da je došlo 1.000 kompanija, neki da ih je čak i 2.000. Brojke su uglavnom visoke i ima tu i manjih kompanija, gde ljudi rade od kuće. Uglavnom su to kompanije iz IT oblasti i dvoje troje njih osnuju firmu i za to im je potreban samo internet i kompjuter”, rekao je Harčenko.
Prema podacima koje sam prikupio, kaže, oslanjajući se na medije, mislim da je realan broj Rusa u Srbiji oko 50.000.
On napominje da Ambasada Rusije u Beogradu pruža konzularnu pomoć svim građanima Rusije koji je trebaju, ali da su privatne posete Srbiji i otvaranje kompanija lični izbor i da evidentiraju samo ljude koji im se obraćaju zbog konzularnih delatnosti.
Na pitanje da li Rusija ima li razumevanja za poziciju naše zemlje, s obzirom na pritiske oko uvođenja sankcija Rusiji i da je Evropski parlament sankcijama uslovio članstvo naše zemlje u EU i pristup evropskim fondovima, Harčenko ističe da je Rusija je apsolutno svesna okolnosti u kojima se Srbija nalazi.
“Što se tiče mišljenja i deklarcija Evropskog parlamenta, ne mislim da je to presudno. Ovo što Evropski parlament donosi nema pravni temelji ni sadržaja, to su neke namere, želje nekih ljudi koji nisu baš naklonjeni prema Srbiji”, kaže Harčenko.
Ruski ambasador dodaje da je pritisak EU na Srbiju vidljiv na svaki način.
“Ima i pretnji, a vidi se pritisak i iz međunarodnih institucija”, zaključuje Harčenko.