Profesor je podsetio da smo neko vreme živeli u periodu vrlo jeftinog novca, kada je i euribor bio čak negativan, ali su se, kaže, stvari promenile zbog pandemije, rata u Ukrajini, recesije koja se širi svetom, zbog čega se sada suočavamo sa potpunom drugačijom politikom – odnosno skupim novcem.
Prema njegovim rečima, ta politika skupog novca je način za borbu protiv inflacije.
Ideja je da se smanji tražnja za proizvodima kroz povećanje cene novca, da se destimulišu i preduzeća i građani da uzimaju kredite, jer su oni sada skupi i da se time smanji inflacija, rekao je Savić.
“Ovo nije najveća cena koju je država plaćala, 2011. u vreme, mislim, vlade Mirka Cvetkovića emitovano je milijardu evra denomiranih u dolare po kamatnoj stopi od 7,25 odsto”, rekao je profesor i upitao gde je razlika između jednog i drugog.
Kaže da je sada, kako je najavljeno, najveći deo novca namenjen završavanju kapitalnih objekata i naglasio da nijedan kredit nije skup ako je tako.
“Jeste to visoka cena, ali je takvo vreme, takve su relacije, euribor je 3,5 odsto na godišnjem nivou, a ostalo je kamatna marža, ali imamo i kredit od Arapa, nisam siguran da znam kolika je kamatna stopa … ali moramo se navići na taj period koji nailazi – period skupog novca i za privredu i građane”, rekao je on.
Profesor je naglasio da nije problem koliko se plati i koliko se kredita uzme, već da je najvažnije zašto.
“Ako se upotrebi za kapitalne objekte koji će donosti profit, sledećih 30, 40 godina, građanima, privredi i državi Srbiji – može da prođe. A ako se upotrebi kao ranije, onda je katastrofa”, rekao je Savić.
On je rekao da ako napravimo paralelu sa 2011. kada je najveći deo novca potrošen za izbornu kampanju, možemo da se setimo da MMF nije hteo da dođe u Srbiju uz obrazloženje da je država Srbija koristila mnogo skupog novca.