Скупи квадрати не одбијају купце, како нови власници опремају станове?

Ако се крене од севера ка југу земље, готово свуда се могу видети градилишта. Чини се да нема места где се нешто не зида. Ипак, званична статистика показује да је од јануара до децембра 2022. број издатих грађевинских дозвола мањи за 2,8 посто него у истом периоду претходне године.

Број издатих дозвола за зграде мањи је за 5,4 одсто, док је број издатих дозвола за остале грађевине већи за 10 процената. То не значи да број станова смањује. Напротив, он је према издатим дозволама већи за 15 посто.

А све што се изгради одмах се и прода. И не само то, траже се и станови у староградњи.

“Према извештају Републичког геодетског завода промет на тржишту некретнина у Србији се повећао 22 посто у 2022. години. У 2020. промет на тржишту некретнина је био 4,2 милијарде евра, 2021. 6,1 милијарду, а 2022. године 7,5 милијарди евра”, каже Ненад Ђорђевић, председник Управног одбора удружења Кластер некретнине.

“Највећи промет на тржишту некретнина у Србији се остварује на територији Града Београда, око 60 процената укупног промета, затим у Новом Саду и Нишу. Највећи раст промета у току претходне године је забележен у јужној и југоисточној Србији. Град у којем је забележена највећа стопа раста промета у току претходне године је био Бор”, наводи наш саговорник.

Најскупљи квадрат плаћен у Београду на води 10.184 евра

Цене некртетнина су током претходне године у просеку порасле за 15 до 20 посто. Највише су у Београду где је најскупљи квадрат плаћен више од 10.000 евра.

“Не очекују се промене у тренду на тржишту у наредном периоду. Наставиће се благи раст промета и цена, али стопе раста неће бити тако високе као раније”, каже Ђорђевић.

“Због раста цена грађевинског материјала и грађевинског земљишта дошло је до пада броја издатих грађевинских дозвола 2022. године. Ово може да доведе до пада количине новоизграђених стамбених и пословних објеката у наредне две године, што ће смањити понуду на тржишту некретнина и утицати на даљи раст цена”, објашњава наш саговорник.

Станови се све више купују за кеш

Српско тржиште некретнина у условима кризе функционише потпуно другачије од тржишта у ЕУ и Америци.

“У европским економијама и у САД преко 80 посто трансакција на тржишту некретнина се финансира из кредита, због чега пад економске активности, повећање незапослености и неизвесност изазвана ратом по правилу доводи и до пада промета на тржишту некретнина. Код нас није тако, с обзиром на то да су у Србији купопродајне трансакције на тржишту некретнина углавном готовинске”, објашњава Ђорђевић.

“Највећи број купаца некретнина су грађани који су претходно продали неку некретнину и желе да средства која су добили уложе у куповину неке друге некретнине. Процењује се да се на нашем тржишту некретнина средствима добијеним од продаје једне некретнине финансира купопродаја још три до пет некретнина „у ланцу“ купопродаје. Продаја прве некретнине „у ланцу“ се финасира из кредита, или дознаком из иностранства, односно средствима која су повучена са штедног рачуна у банци”, прецизира наш саговорник.

У претходној деценији, објашњава, и поред стабилног курса динара и добрих макроекономских показатеља, учешће купопродајних трансакција финансираних из кредита на тржишту некретнина није било веће од 15-16 посто.

“У току 2022. године само 11 процената трансакција на тржишту некретнина у Србији финансирано је из кредита. Највише су се на кредит куповали станови. 2020. године више од 31 посто станова финансирано је из кредита, а у току прошле године 26 процената”, наводи Ђорђевић.

Када је реч о пословном простору, промет ове врсте некретнина је током прошле године забележио раст од два посто.

Већи промет некренина осете и произвођачи намештаја

Након куповине некретнине, по правилу, следи њено опремање намештајем и белом техником.

“Наши биланси показују да је продаја намештаја у Србији у умереном, али континуираном порасту, а исти податак се односи и на преко 80 тржишта на 4 континента, на које се наша роба пласира. Иако актуелна глобална криза наводи на закључке да је продаја ослабљена, кроз наш пример, до сада, може се видети да то није нужно правило. Оно што сматрамо кључним у пословању које показује раст, чак и у ово кризно време, јесте ослушкивање потреба тржишта и купаца и доношење одлука у складу са тим”, кажу у компанији Форма Идеале.

Свеприсутна инфлација утицала је и на раст цена намештаја.

“Намештај је поскупео пропорционално порасту цена сировина и утрошене енергије која се користи у самим производним процесима. Наша компанија није могла, упркос свим напорима, да се одупре том тренду нивелације цена”, објашњавају у овој компанији.

Потражња за одређеним комадима намештаја, кажу, зависи од много фактора, а често не подлеже никаквим правилима и потпуно је неочекивана.

“Сваки део асортимана има своје време или сезону у години када се продаје боље, али то је неписано правило. У последње време нема посебне разлике у заступљеним категоријама артикала у продаји, али се, сходно финансијским изазовима који су присутни код целокупног становништва, највећи одзив потрошача показује на артиклима који су обухваћени неком од акција. Уколико бисмо морали да будемо детаљнији у овом одговору онда бисмо вероватно издвојили као натраженије артикле кревете, кухиње и угаоне гарнитуре”, наводе у компанији.

Како се купује бела техника за опремање станова и пословних простора?

У претходном периоду куповали су се и фрижидери, шпорети, веш машине, блендери, миксери, микроталасне пећнице…

“У периоду ковида тражња за белом техником је значајно порасла управо у складу са орјентацијом људи на сређивање својих животних простора. Сада је је уочљиво лагано враћање на стање пре ковид-а, али свеједно се може рећи да пласман прати трендове градње и опремања нових породичних и пословних простора”, каже Дамир Пехрат, директор специјализованог ланца Металац маркет.

Ретки су, објашњава, случајеви куповине комплетне беле технике потребне једном домаћинству у једној радњи.

“Најчешће се купују појединачни производи. То више потврђује да људи допуњују или мењају кућне апарате и белу технику у складу са својим потребама и могућностима, као и да је њихово право да укупну куповину раздвајају на више трговаца због цена”, додаје наш саговорник.

“Наше искуство показује да се најчешће купују производи  вишег-средњег ценовног разреда. Најмање иду најјефтинији и најскупљи уређаји. Рекло би се да на избор подједнако утичу и стандард и настојање купаца да оптимизују однос цене и квалитета, што говори о њиховој доброј информисаности”, каже Пехрат.

Куповина некретнине је сама по себи озбиљна одлука и озбиљна ставка у буџету појединца или породице. Због тога не чуди што се приликом опремања многи одлучују да намештај и белу технику купе на одложено.

Време неизвесности и инфлације није најсрећнији период за решавање стамбеног питања, али изгледа да је много оних који се плаше предвиђања да би цене станова у Србији и у наредном периоду могле само да иду на горе. За неке је, пак, улагање у некретнине најсигурнији начин да сачувају вредност новца који имају, јер су друга улагања много ризичнија.

И док се станови и пословни простор буду тражили као што је то сада случај, српско тржиште некретнина пркосиће свим кризним економским законитостима.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com