„Sramota da naš narod danas nema domaće mleko i meso“: Proizvodnja mleka u Srbiji pala više od 20 odsto, postajemo uvoznici

Mleko kao jedan od osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji postaje sve deficitarniji, što pokazuje i podatak da je proizvodnja mleka u četvrtom tromesečju 2023. u odnosu na isti period prethodne godine opala za 20 odsto.

I pored toga, prema rečima proizvođača, država nema plan za rešavanje ovog problema, dok velike mlekare to ne zanima, jer mogu i bez domaćeg mleka.

U našoj zemlji zastupljenost kravljeg mleka u ukupnoj proizvodnji mleka na gazdinstvima iznosi oko 97 odsto.

U 2023. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) proizvodnja konzumnog kravljeg mleka u mlekarama smanjena je za 7,5 odsto, u odnosu na prethodnu godinu.

Ono što je zabrinjavajuće jeste da je u poslednjem kvartalu prošle godine došlo do pada u proizvodnji kravljeg mleka od 21,3 odsto u odnosu na isti kvartal 2022. godine.

U Srbiji, prema rezultatima poslednjeg popisa poljoprivrede, ima 725.408 goveda, što predstavlja pad od 17,7  odsto u odnosu na 2018. godinu.

Prema podacima RZS, koji pokazuju stanje na dan 1. decembra 2023. godine, broj goveda je manji za 9,3 odsto u poređenju sa godinom pre.

Na još duži period, od 2013. do 2022. godine, ukupan broj goveda manji je za 18,2 odsto, pokazuju ovi podaci.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ukazuje za Danas da je mleko jedan od prehrambenih artikala gde mi postajemo uvozno zavisni.

„To je ono što najviše brine i stručnu i potrošačku javnost, što postajemo neto uvoznici prehrambenih artikala. To nije samo mleko, tu je i meso i još drugih stvari“, poručuje on.

On podseća da je kapacitet muznih krava u našoj zemlji pao ispod 170.000 grla.

„Kada primenite prostu matematiku o godišnjoj proizvodnji mleka po muznoj kravi, dobija se računica da to ne može da zadovolji domaće potrebe“, kaže Galetin.

Naš sagovornik problem vidi u devalvaciji stočarstva.

„To se videlo i po rezultatima poslednjeg popisa poljoprivrede, gde su sve grane stočarstva narušene, izuzev pčelarstva“, objašnjava on.

Galetin ukazuje i na opasnosti u koje vodi ovakav trend.

„Taj pad moramo da zaustavimo što pre, u protivnom ćemo značajno uvoziti mleko, a izvoziti kukuruz, što je jedna nelogičnost koja je neekonomična“, ukazuje on.

Stočar iz sela Glušci kod Bogatića Slobodan Brkić naglašava da su proizvođači već godinama uhvaćeni u neki trougao sa mlekarama i trgovinskim lancima, koji je najmanje dobar za njih.

„Mi kao proizvođači ne možemo da fakturišemo svoje mleko po ceni po kojoj treba. Nemamo pravo da kažemo koja nam je cena“, navodi on.

Kako ukazuje, mleka u Srbiji danas nema dovoljno, a mlekare rade sa svega 50 odsto kapaciteta, što vidi kao posledicu lošeg ophođenja prema proizvođačima.

„Mi proizvođači kada kupujemo šta nam je potrebno dobijemo određenu cenu za to, a onda kada prodajemo drugi nam odredi cenu i kvalitet mleka i sve ostalo. Mi imamo pravo samo da se bunimo, a oni nas ponižavaju. Mlekara nam određuje cenu i kvalitet, vadi uzorak i mi moramo u to da verujemo“, naglašava Brkić.

On kaže da je situacija jasna i da je očigledno da je proizvođača sve manje zbog loših uslova, a da nijedan otkupljivač nije odustao od toga.

„Tu leži glavni problem“, zaključuje Brkić.

Istog mišljenja je i predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić koji navodi da je veliki problem odnos mlekara i države prema proizvođačima mleka.

Vasić je podsetio na apsurdan događaj iz 2022. godine.

„Tada je najveća kompanija za preradu mleka u Srbiji dobila nagradu za najprofitabilniju firmu u Srbiji, a u tom trenutku smo mi prosipali mleko, nezadovoljni zato što propadamo i nestajemo. To su glavne nelogičnosti“, ukazuje on.

Međutim, prema njegovom mišljenju, ni državi ni mlekarama nije stalo do toga da se situacija popravi.

„Očigledno da njih ne brine što mlekarstvo propada i ne zabrinjava ih to što imamo toliki pad proizvodnje mleka“, objašnjava on.

Vasić upozorava da proizvođači mleka umanjuju stočni fond, jer nemaju drugog izlaza.

„Mlekare nam stalno smanjuju cene mleka. Videli su svoju šansu da zarade i nemaju svest o tome gde to sve vodi“, smatra on.

Vasić smatra da je domaća proizvodnja uništena, jer nema pravog plana kako da se situacija reši.

„Moramo da uvozimo mleko jer nema našeg mleka dovoljno i umesto da neko sedne i napravi strategiju kako da se pomogne mladim ljudima koji žele da rade i da ostanu na selu, imamo samo jednokratna gašenja požara“, navodi naš sagovornik.

Same mlekare, kako dodaje, ne izražavaju zabrinutost što mleka nestaje.

„Veliki sistemi mlekara uvoze mleko i briga njih za to da li će kod nas mleka biti ili ne i da li će ostati ijedna krava u Srbiji. Jedino ko o tome još brine su manje, lokalne mlekare. Oni jedini strepe šta će da rade sutra ako ne bude mleka“, pojašnjava Vasić.

On naglašava da su predstavnici vlasti ćutali dok je stočarstvo propadalo.

„Ja radim ovo ceo život i imam ozbiljnu proizvodnju, ali ovi podaci su apsolutno nacionalni poraz po svim kriterijumima. Sramota je da naš narod u ovakvoj plodonosnoj zemlji nema domaće mleko i meso danas“, naglašava Vasić.