Srbija je poslovni most između EU i Rusije …

Ko je novi vlasnik Hefestos kapitala, najveće investicione banke na Balkanu? Ova značajna transakcija prošla je poprilično nezapaženo, naročito ako se ima u vidu da advokat Stefan Petrović ima 28 godina i da je, u najranijoj mladosti za srpske okvire, kupio kompaniju koja je igrala ključnu ulogu u oblikovanju srpske finansijske industrije, pružajući svoje usluge međunarodnim i regionalnim korporacijama i vladama.

Sreli smo se dva puta u ne naročito fensi kafićima i Stefan izgleda potpuno neobično za momka koji upravlja bankom sa transakcijama vrednim 300 miliona evra u prvom kvartalu ove godine. Oblači se jednostavno i sportski, bez ikakvih statusnih obeležja, pa bi ga zaobišao i najiskusniji finansijski forenzičar, iako su partneri Hefestosa globalne institucije kao što su JP Morgan, Morgan Stanley, Goldman Sachs, Renaissance Capital i mnogi drugi.

Kako je mladić vaših godina postao vlasnik Hefestos kapitala? Složićete se da je to netipičan srpski san.

Kada je reč o poslovnom uspehu, često se pojavljuju razne glasine i spekulacije. Nisam ničiji sin, ni kum da bih rođenjem stekao poslovne veze.

Niste, dakle, nečiji „igrač”, odnosno pokrivalica za kapital moćnih osoba koje žele da sakriju identitet?

Nije retko da se za pojedine ljude kaže da su nečiji „igrači”, a da neko drugi stoji iza njih, najčešće iz sveta politike. Sa takvim stavom, da sam vlasnik Hefestosa samo na papiru, suočavam se zbog svojih godina. Neskromno ću reći da sam ponosan na takve glasine. Shvatam ih kao potvrdu poslovnog rezultata. Istina je daleko jednostavnija. Nisam nikada bio član političke stranke i ne poznajem visoke funkcionere vladajućih stranaka. Nema takve „skrivene sile” ni sa Istoka ni sa Zapada, a ni u Srbiji. Ja sam prošle godine kupio 80 odsto udela, da bih pre mesec dana postao 100 odsto vlasnik udela Hefestos kapitala.

Brojni privrednici i pojedinci su vas pitali da im date kredite pošto ste preuzeli banku. Interesantno je da i pojedini poslovni ljudi ne znaju ulogu investicionih banaka?

Nakon preuzimanja Hefestos kapitala, mnogi su me pitali da li ova investiciona banka daje kredite. Mene to podseća na priču mog prijatelja iz sela, vlasnika pekare, kada su mu komšije uporno tražile kifle na veresiju, tj. na „recku”. Iako deluje smešno, ova analogija takođe osvetljava suštinsko nerazumevanje uloge investicione banke. One ne funkcionišu kao klasične komercijalne banke koje odobravaju kredite. Njihova ključna uloga je savetodavna i strateška. Konkretno, Hefestos kapital se bavi savetovanjem kupaca i prodavaca u procesu kupoprodaje biznisa, ali i prikupljanjem kapitala u svrhu kupovine biznisa. Mi pomažemo u pronalaženju investitora i pregovorima sa njima, razvijamo ključne komercijalne uslove transakcija, i podržavamo kompanije u izradi dugoročnih strategija za rast ili izlazak na nova tržišta. Na primer, nedavno smo imali situaciju da je klijent vrednovao svoju kompaniju na 8,5 miliona evra, a mi smo je prodali za 18,5 miliona evra, što je čak 10 miliona evra više od njegovog početnog vrednovanja i onoga što je očekivao. Naš zadatak je da klijentima damo dodatnu vrednost. Dakle, naša kompanija ne peče kifle, ali možemo vam pomoći da kupite pekaru.

Šta tačno znače specijalne situacije za banku? Da li je to vanredno biznis stanje, kada vi stupate na scenu?

Investiciona banka igra ključnu ulogu u specijalnim situacijama, koje predstavljaju specifične i kompleksne poslovne okolnosti. Na primer, kada se kompanija suočava sa teškim finansijskim problemima i ne može da otplati svoje dugove, pružamo podršku kroz pregovore sa poveriocima i predlažemo različite strategije za restrukturiranje dugova.

Pomenuli ste da iza banke ne stoje nikakve sile ni sa Zapada ni sa Istoka. Na kakvu vrstu finansijske geopolitike ste mislili?

Trenutno rusko-ukrajinski sukob predstavlja izvor mnogih specijalnih situacija, dovodeći kompanije pred do sada nepoznate izazove. Srbija je politički zadržala neutralnu poziciju u ovom sukobu, što je čini jednom od retkih zemalja u kojoj se transakcije mogu odvijati sa obe strane. Naročito je interesantno, a to se sve češće dešava, da se kompanije iz EU, koje su u vlasništvu sankcionisanih ruskih državljana, prodaju po diskontnim cenama upravo srpskim kompanijama koje zbog političke neutralnosti naše zemlje mogu da obavljaju prekogranične transakcije sa ruskim kompanijama. Međutim, to nije lak posao i treba voditi računa o regulativama EU, koje ne smeju da se krše ili zaobilaze. Mi to u Hefestosu radimo pažljivo i u svemu u skladu sa propisima EU i do sada smo uspešno realizovali brojne transakcije u EU na pomenuti način i dobili neophodne dozvole nadležnih organa EU za takve transakcije. Ovo omogućava srpskim kompanijama da posluže kao most koji spaja dve strane i prevazilazi aktuelne probleme.

Da se vratim na vaš početak. Niste mnogo obećavali, pošto su vas izbacili iz srednje škole.

U četvrtom razredu gimnazije, nekoliko meseci pred maturu, moja dečačka osobina nepoštovanja autoriteta izbija na površinu u punoj formi – formi jedinice iz vladanja i premeštanja u drugu gimnaziju i drugi grad. Izbacivanje iz škole je ružan splet okolnosti i to svakako ne bih preporučio vašim mlađim čitaocima. Međutim, kao i kod većine mladih ljudi koji dožive neuspeh, motivacija da dokažem sebi i drugima da sam vredan i sposoban bila je jača od svih negativnih emocija. Iste godine upisujem Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i za tri i po godine ga završavam sa svim desetkama kao najbolji student u generaciji.

Da li je zaista vaše proučavanje biografija svetskih magnata bio ključni motiv da se posvetite biznisu i napustite mesto asistenta na Pravnom fakultetu?

U slobodno vreme, dok sam studirao, voleo sam da čitam biografije uspešnih poslovnih ljudi. Toliko sam ih čitao da znam mnoge napamet. Kao momak od 20 godina, mislio sam da imam sve vreme ovog sveta i da je trideseta godina daleko. Sa 25 godina, nepromišljeno, u najtežem periodu, u vreme korone, otvorio sam svoju advokatsku kancelariju. Shvatio sam da je razvoj posla u „klasičnoj” advokaturi veoma spor i dugotrajan – profesija nalik medicini, gde ljudi više veruju sedoj kosi nego mladalačkoj kreativnosti i, u mom slučaju, beskompromisnoj agresivnosti. Takođe sam shvatio da ako nastavim dotadašnjim tempom, veliki uspeh, poput onih iz naučenih biografija, neću ostvariti ni za tri života.

Novi naziv banke Hefestos kapital ima takođe simboličan značaj, poput ranijeg i poznatijeg imena Citadel, koji su osmislili prethodni vlasnici Pavle Kavran i Milutin Nikolić. Njih dvojica su ti koji su prepoznali vaš potencijal i uključili vas u biznis?

Naziv Hefestos kapital je relativno nov, pa javnosti nije toliko poznat kao prethodni naziv ove kompanije – Citadel. Od osnivanja, pa do pre nekoliko godina, Citadel je bio naziv ove kompanije, što u prevodu znači vojno utvrđenje grada, tj. najjači deo utvrđenja jednog grada koji je ujedno i poslednja linija odbrane i u kome se nalazi predvodnik grada. S obzirom na to da je u SAD već postojao naziv Citadel, koji je pružao određene finansijske usluge, kako bi se izbegla konfuzija, promenjen je naziv u Hefestos kapital, prema grčkom bogu vatre i kovačkog zanata, koji je drugim bogovima pravio dvorove, skovao oružje Ahilu i bio oženjen Afroditom, boginjom lepote i ljubavi. Prelazak iz vojnog utvrđenja na grčkog boga vatre i zanata ja bih opisao i kao simboličnu evoluciju naše kompanije – od neosvojive tvrđave koja pruža sigurnost, do kreativne sile koja oblikuje i stvara budućnost. Prethodni vlasnici Hefestosa uradili su veliku stvar za srpsku ekonomiju i finansijski sektor i napravili stabilno utvrđenje i pouzdanog partnera u regionu. Investiciono bankarstvo došlo je u Srbiju sa njihovim povratkom iz SAD. I tačno je da su me kao mladog advokata Pavle Kavran i Milutin Nikolić, sa ogromnim iskustvom na Volstritu i međunarodnim finansijama, pozvali da se priključim ovoj avanturi.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com