Српски школарци заостају у просеку за хрватским и словеначким годину и по

Документ је израдила група стручњака из образовног система, међу којима су универзитетски професори, наставници, истраживачи, стручни сарадници.

Указује се да је образовни систем у Србији неопходно реформисати.

Колико су нам деца функционално писмена после завршене основне школе, показују ПИСА тестови који су међународни програм процене ученичких постигнућа.

Колико нам ђаци заостају за комшијама

“Наши ученици у односу на земље у окружењу не стоје баш тако сјајно. У односу на 15-годишњаке из Хрватске, ми заостајемо 1,25 школске године, а у односу на словеначке вршњаке заостајемо 1,69 школске године”, истиче Јелена Теодоровић.

Наводи и да чак 43 одсто наших 15-годишњака не постиже функционалну писменост из математике. Те бројеви су за читалачку писменост 36 посто а за научну 35 посто.

Објашњава да то значи да они, на пример, умеју да ураде обичну аритметичку операцију, када је нешто конкренто дато, али већ не умеју да препознају неку једноставну ситуацију из живота. Конверзију једне валуте у другу, то могу да запишу математички.

“Из читалачке писмености то би значило да они могу да разумеју буквално текст, али да повежу неке информације и да извуку неке закључке који иду ван оног што је конкретно дато, то већ не могу. Из научне писмености, на пример, да виде шта се желело постићи одређеним експериментом”, објашњава професорка.

Развијати критичко мишљење

Доцент Владета Милин са Филозофског факултета у Београду напомиње да критичко мишљење мора да се негује.

“Деца се не школују у вакууму, она виде и ван школе, и у својој средини и у медијима и на друштвеним мрежама низ ситуација где неко ко има мишљење супротно мишљењу већине буде аутоматски означен као противник и предмет напада. То није амбијент у којем се заиста подстиче изражавање и неговање критичког мишљења”, каже Милин, који је учествовао у писању документа о унапређењу квалитета образовања –  образовнеполитике.образовањеиспорт.орг.

Неефикасност високог образовања

“Према студији коју су пре три године за Српску академију наука и уметности урадили наши врхунски стручњаци у образовању, грубо је процењено да чак 38 посто студената, бруцоша који упишу студије, не дипломирају. Тај проценат је за приватне факултете и високошколске установе чак 48 посто”, истиче Теодоровићева.

Наглашава да се суштинске реформе не могу спровести без улагања.

“Нажалост, ми као земља улажемо веома мало у образовање, земље у региону или земље са сличним приходима троше једно 25 посто више од нас. Чак ни то није сјајно, али је ипак значајно боље него код нас”, указује професорка.

Такође, наглашава да је код нас издвајање за образовање у константном паду.

У документу се истиче и да су деци потребне и ваншколске и ваннаставне активности.

Положај наставника није сјајан

Владета Милин каже да је познато да када је положај наставника у питању, ситуација није сјајна.

“Ми имамо неке сјајне наставнике, неки јако добри наставници су напустили просвету, неки сјајни су и остали и веома квалитетно и посвећено раде. Имају практично исти статус као и они који отаљавају посао или они који лоше раде. Не прави се јасна разлика и то је један од низа препорука које смо ми понудили у документу”, објашњава Милин.

Стручњаци који су писали предлоге да се унапреди образовање у Србији предлажу Скупштини да усвоји резолуцију о образовном сектору као “безбедној зони”. 

Документ је подржало више од 300 потписника, углавном оних који се баве образовањем.

Цео разговор можете погледати у видеу.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com