Evropska unija počeće, već od jeseni, na mala vrata da uvodi karbonsku taksu na robe prilikom čije proizvodnje se emituje velika količina ugljendioksida.
Reč je o svojevrsnom oporezivanju ekološki nedovoljno usavršene tehnologije. Ovo znači da će evropski uvoznici prilikom nabavke gvožđa, aluminijuma ili đubriva i iz Srbije plaćati propisanu taksu. Jasno je da će se taj trošak u poslovanju prebaciti direktno na srpske izvoznike, a nezvanično se procenjuje se da bi nov namet iznosio između 60 i 90 miliona evra godišnje.
U početku taj trošak najviše će osetiti proizvođači gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa, plastike, đubriva, ali i struje i vodonike. Kako prenosi 021, ovo bi mogao da bude veliki balast za srpsku privredu jer metalna industrija čini 13 odsto, plastika 11, minerali i đubriva oko 6,5 odsto ukupnog srpskog izvoza, od čega najmanje trećina završava u EU. Upravo taj segment industrije bi mogao da bude oporezovan, za početak sa 26 evra po toni emitovanog ugljendioksida. Namet će fazno rasti kako bi 2034. godine dostigao 80 evra, koliko već godinama plaćaju evropske fabrike.
Kako je objašnjeno, u prve tri godine Brisel će voditi samo evidenciju koliko uvozna roba proizvodi ugljendioksida, što je šansa za države koje nisu članice da usavrše tehnologiju, smanje emisiju i tako izbegnu dodatno oporezivanje.
Stanko Popović, vlasnik kompanije „Eliksir grupa”, koja je veliki domaći proizvođač miniralnih đubriva kaže za „Politiku” da se ta kompanija već više od godinu dana priprema za ove novine i da ta mera koju uvodi Brisel neće na njih značajnije uticati.
–Ove mere imaju uticaj na nas ali u većem problemu su proizvođači azotnih đubriva koje troše najviše gasa. Svakako, pravimo spalionicu na otpad, solarne panele i imaćemo dosta zelene struje– istakao je Popović. Kako objašnjava, praćenje kreće od septembra ove godine, a plaćanje taksi predviđeno je tek za tri godine.
–Mi se kao firma se prilagođavamo i na vreme smo krenuli da o ovome razmišljamo. Razlika se plaća ukoliko proizvođači prave emisiju CO2 u odnosu na evropske fabrike, a očekujemo da ćemo do tada, u periodu prilagođavanja, postići i veću efikasnost- napominje naš sagovornik.