Šta znači smanjenje ključne kamate za one koji imaju kredit u dinarima: 3 vrste dužnika kojima rata može biti smanjena
Narodna banka Srbije odlučila je da smanji referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto. Smanjena je i stopa na depozitne olakšice – na 4,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7 procenata. Ova odluka o ključnoj kamati uticaće na građane, privredu i državu, odnosno dužnike koji imaju kredit u dinarima.
Praksu smanjivanja kamatne stope po kojoj se obračunavaju rate dinarskih kredita, NBS je započela u junu, sledeći primer Evropske centralne banke koja je snizila ključne kamate za kredite u evrima. ECB je to ponovila i danas.
Odluka je naročito važna na sve one koji imaju neki keš kredit, jer referentna kamatna stopa utiče na visinu rate dinarskih kredita, a oni su u Srbiji najčešće gotovinski.
Odluke obe centralne banke, bile su očekivane, prema analitičarima.
“Bilo je očekivano smanjenje imajući u vidu neke indikatore, signale koji se očitavaju na finansijskom tržištu. Ušli smo sada u jedan ciklus, popuštanja monetarne politike, smanjivanja kamatnih stopa, promena… Očekuje se da i da američki FED krene ovom politikom, a mi svakako pratimo taj trend i ugledamo se na ono što radi Evropska centralna banka”, rekao je za “Blic Biznis” Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum i gostujući profesor na više inostranih univerziteta i fakulteta.
Šta smanjenje kamate konkretno znači za građane?
Labavija monetarna politika, odnosno smanjenje ključne kamatne stope u ovom trenutku je povoljna vest za dužnike, jer mogu biti rate manje.
“Potencijalno, ova odluka znači i jeftinije kredite koji su indeksirani u dinarima, tj. u domaćoj valuti. I prema poslednjim statističkim podacima, građani u velikoj meri uzimaju upravo gotovinske kredite, tako da sigurno će se to reflektovati na gotovinske kredite koji su u domaćoj valuti, i na stambene kredite koji su u dinarima (iako je kod njih manji volumen). Uopšteno, svakako je dobra vest, ne samo za građane, nego i za privredni sektor, na kraju krajeva i za državu, jer je država je takođe entitet koji se najviše zadužuje na finansijskom tržištu”, objasnio je Stakić.