Krizu koju izaziva inflacija i visoki troškovi zasenjuje jedna mnogo veća opasnost, a to su klimatske promene. One ugrožavaju razne sfere života, pa u konačnosti i sam život, ali što se tiče konkretno šećera, posebno loš uticaj ima klimatski fenomen El Ninjo, odnosno suše koje on izaziva u industrijskim zonama Brazila i Indije.
Blic preporučuje
Prema izveštaju Agencije za hranu i poljoprivredu FAO za septembar, upravo je El Ninjo uzrok tome što su cene šećera porasle za 10 odsto, dosegnuvši najviši nivo u skoro 23 godine. Takođe, izneli su prognoze da će u sezoni koja dolazi, doći do značajnih problema u snabdevanju.
Naime, na londonskoj međunarodnoj berzi ICE, fjučersi šećera su se trgovali po ceni od 26,8 centi za 0,453 kilograma, a najviši nivo cene su dostigle 19. septembra, kada je koštao 27,5 centi za istu količinu.
Zapisi o kristalima šećera datiraju još od 5.000 godine p.n.e., ali se šećerna trska masovnije počela koristiti za vreme persijskog cara Darija, koji ju je oko 510. godine p.n.e otkrio na obalama reke Indus tokom svojih vojnih pohoda na Indiju, dok je proizvodnja iz šećerne repe zaživela mnogo vekova docnije. Upravo zbog te svoje permanentne upotrebe u ishrani, promene na tržištu ove namirnice imaju veliki odjek u globalnom privrednom sektoru.
Indija zabranila izvoz šećera
Suša u Indiji je ozbiljno ugrozila proizvodnju, te je Vlada Indije donela zvaničnu odluku da od ovog oktobra zabrani izvoz šećera prvi put u sedam godina jer ga prosto neće imati dovoljno, a akcenat im je na zadovoljenju lokalnih potreba.
Kako je naveo Rojters, Indija je dozvolila da se do 30. septembra izveze samo 6,1 milion tona, dok je u prethodnoj sezoni izvozila oko 11 miliona tona.
Da se Indija već godinama bavi ovom problematikom, govori i podatak da je 2016. godine uvela porez od 20 odsto na izvoz šećera.
Suše u Brazilu
U Brazilu se, kao i u Indiji, proizvodi šećer iz šećerne trske. Ova zemlja izvozi i do 2,2 miliona tona mesečno, a najviše se izvozi preko luke Santos. Nakon pandemije koronavirusa je zabeležen nagli porast proizvodnje, a sad se suočava sa kašnjenjem useva i sporijom obradom sirovine zbog suše.
Visoke temperature su u Brazilu izazvale teške suše i šumske požare. Ove godine dogodilo se više od 15.000 požara u močvarnom predelu Pantanal, koje obuhvata delove teritorije Brazila, Bolivije i Paragvaja.
U brazilskoj saveznoj državi Amazonas suša bi u naredna tri meseca mogla bi pogoditi oko 500.000 stanovnika, kojima će biti ugroženo snabdevanje pitkom vodom, hranom i ostalim osnovnim životnim namirnicama, piše “Al Jazeera”.
Ovakve suše su negativno uticale na poljoprivredu i useve, te je usporena i smanjena obrada šećerne trske u ovoj zemlji, što je jedan od razloga zašto je skočila cena šećera na berzama u Njujorku i Brazilu.
– Naš sistem ishrane je globalan. Postoje sve veci rizici od istovremenih velikih gubitaka useva u različitim regionima u svetu, što ce zaista uticati na dostupnost hrane i njenu cenu. U narednim decenijama to je jedna od stvari kojih se zaista plašim”, rekao je svojevreneno Džon Maršam, profesor sa Univerziteta u Lidsu, pričajući o opasnostima toplotnih talasa sa kojima se svet suočava.
Foto: RAS Srbija
Pored proizvodnje šećera, Brazil je poznat i po tome što je jedan od najvećih svetskih proizvođača bioetanola iz šećerne trske. Prodaja etanola se pokazala mnogo isplativijom, pa veća proizvodnja možda ugrožava tržište šećera, što utiče na njegove cene.
Šta je El Ninjo?
El Ninjo je fenomen zagrevanje površinske temperature vode u istočnim i centralnim delovima Tihog okeana i povezan je sa nastankom ekstremnih vremenskih prilika, od tropskih ciklona preko obilnih padavina do jake suše, penosi Rojters.
U tropskom Pacifiku se prvi put posle sedam godina pojavio vremenski obrazac El Ninjo, odnosno sistem južne oscilacije El Ninjo (ENSO). Najtoplija godina do sada zabeležena je 2016. godiina i ona je bila takozvana “godina El Ninja”.
Visokim temperaturama je najviše bila pogođena Kina, zatim Australija, Indonezija, centarlni delovi SAD i Južna Amerika. Takođe, posledice su bile vidljive i u mnogim Evropskim zemljama.
Proizvodnja šećera
Šećer se dobija iz šećerne trske i šećerne repe.
Šećerna trska se proizvodnji najviše u Brazilu, Indiji, Pakistanu, Kini i Australiji. FAO procenjuje da se gaje na površinama od 23 miliona hektara u 90 država sveta.
Šećerna repa se najviše proizvodi u EU, koja je posle Brazila i Indije najveći proizvođač šećera. Zatim, uzgaja se u Japanu i SAD.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.