Kriza sve osetnije udara po budžetu nemačkih i evropskih domaćinstava.
Izvor: DPA
Ilustracija: Depositphotos/mishoo
Još prošle godine, skoro trećina Nemaca je imalo teškoća pri finansiranju neočekivanih troškova, saopštio je u sredu savezni zavod za statistiku.
Prema novim podacima, 31,9 odsto nemačkih domaćinstava 2021. nije imalo dovoljno novca da spontano, prema nekoj nepredviđenoj potrebi, izdvoji barem 1.150 evra.
Stanje je bilo povoljnije u Francuskoj i Holandiji, gde je takvih problema moglo da ima 27,6, odnosno 15,1 odsto domaćinstava. S druge strane, u Rumuniji, Hrvatskoj, Grčkoj, Kipru i Letoniji, više od dve petine stanovništva nije imalo rezervu za neplanirane veće troškove.
Inače, dve petine nemačkog stanovništva 2021. je moralo da preživi sa neto prihodom manjim od 22.000 evra, a petina je imala takozvani neto ekvivalentni prihod manji od 16.300 evra.
Ekvivalentni prihod je dohodak po glavi stanovnika prilagođen efektima štednje u višečlanim domaćinstvima, objasšnjava zavod.
Istovremeno, 40 odsto stanovništva je imalo prihod od najmanje 28.400 evra.
Prema istom izveštaju, među 40 odsto stanovništva sa najnižim primanjima ulazi natprosečno mnogo ljudi iz porodica sa jednim roditeljem.
Skoro dve trećine, njih 64,6 odsto, prošle godine je imalo neto ekvivalentan prihod manji od 22.000 evra, a trećina, 33,2 odsto, manji od 16.300 evra.
U grupi onih sa najslabijim prihodima je i mnogo odraslih koji žive sami: više od polovine, 53,2 odsto, ljudi iz te grupe primilo je manje od 22.000 evra godišnje, a bezmalo trećina, njih 32,2 odsto, manje od 16.300 evra.
Svaki drugi penzioner je preživeo sa neto prihodom manji od 22.000, a 24,6 odsto sa manje od 16.300 evra tokom 2021.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.