Takovska 10: Jadarit, razvojna šansa veka ili put u ekološku propast

Ako bi se ostvarile najbolje prognoze, Srbija bi od rudarenja litijuma u okolini Loznice godišnje mogla da prihoduje deset milijardi dolara. Ako se ostvare najgore prognoze ekologa, Zapadna Srbija i Beograd ostali bi bez pijaće vode i plodne zemlje i ta bi šteta bila mnogostruko veća od koristi.

Knežević: Jadarit je nov mineral, pa ni tehnologija nije zastarela

Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dinko Knežević smatra da je moguća održiva eksploatacija jadarita.

Objašnjava da je jadarit nov mineral, kombinacija bora i litijuma, pa je i tehnologija razdvajanja litijuma i bora potpuno nova, ne može da bude zastarela, i prvi put se pojavljuje kao originalni patent.

“Što se rudarskog dela tiče, metode su uobičajene, nema nikakvih posebnih novosti i nema nikakvih posebnih bojazni oko svega toga”, dodaje Knežević i ističe da je lako okriviti rudare.

Kada je reč o odlaganju otpada, Knežević kaže da je u pitanju savremena metoda, kojom se svuda u svetu odlaže rudarski otpad, na način kojim je predviđena zaštita životne sredine.

Đorđević: Tamo gde su ispitne bušotine, ne raste ni korov

Dr Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju smatra u Jadru nije moguća održiva eksploatacija jadarita.

“Ova tehnologija koja je predložena, veoma je štetna po okolinu. Jadarit je jedinstven, ali to ga ne opravdava u smislu ugrožavanja životne sredine”, ističe Đorđevićeva.

Negira da se u Jadru nalazi 10 odsto svetskih rezervi i navodi da je to oko jedan procenat.

“Nemačka ima litijuma skoro tri puta više nego Srbija, ali ne želi da otvara rudnike litijuma”, kaže Đorđevićeva i dodaje je tehnologija prerade litijuma pogubna za životnu sredinu, naročito u predelu kao što je Jadar.

Iako je ove godine cela Srbija praktično bila sušna, u Jadru je kukuruz bio visine oko četiri metra, zbog, kako je rekla, vlažne podloge koju donose plitke podzemne vode.

Objasnila je da je taj predeo prebogat podzemnim pitkim vodama, koje omogućavaju usevima da napreduju.

Ukazala je, pokazujući fotografije kukuruza u Jadru, da tamo gde se nalaze ispitne bušotine usevi jednostavno ne rastu, nema ni korova.

“To je zato što toksična rudnička voda izlazi iz podzemlja na površinu, i tamo gde se razliva jednostavno se sve suši”, objašnjava Đorđevićeva.

“Rio Tinto” negira da su to posledice istraživanja, ali Đorđevićeva kaže da ona već sada prave štetu.

Ristić: Litijum se eksploatiše u pustinjama i na nenaseljenim mestima

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić kaže da nije moguća eksploatacija jadarita u dolini Jadra na ovom nivou tehnološkog razvoja.

Jadarit jeste jedinstven miniral, ali, prema njegovim rečima, to je najgora moguća forma, koja sadrži litijum i bor.

“Da bi ste izvadili litijum i bor, treba vam, prema studiji Rio tinta, dnevno 1.100 tona koncentrovane sumporne kiseline, nekoliko desetina tona eksploziva za podzemnu eksploataciju. Predviđeno je studijom Rio tinta da će doći do sleganja 850 hektara terena. Studija Biološkog fakulteta, koji je radio za Rio tinto preliminarnu procenu uticaja na biodiverzitet, kaže da će mreža života biti izbrisana i preporuka kolega sa Biološkog fakulteta jeste da se taj projekat uopšte ne realizuje”, navodi Ristić.

Litijum se trenutno eksploatiše u nekim zemljama sveta, ali po pravilu, ističe, u pustinjama i na nenaseljenim mestima.

Kada kada je reč o Češkoj i Nemačkoj, dodaje Ristić, oni eksploatišu litijum, ali iz podzemnih voda.

Prema studiji “Rio tinta”, navodi Ristić, u prvoj fazi bi rudnicima, postrojenjima, pristupnim saobraćajnicama bilo zahvaćeno 2.000 hektara, i u perspektivi bi bilo ugroženo 20.000 ljudi sa širenjem rudnika.

“Litijum nije najbolji materijal za proizvodnju baterija. Imate natrijum-jonske baterije, imate grafenske baterije, imate vodonične gorivne ćelije, imate baterije na bazi gvožđa. Najveća svetska korporacija Ketl, već je napravila ugovor sa ‘Teslom‘ i praviće im natrijum-jonske baterije”, ističe Ristić.

Jovović: Višak vode je toliko prečišćen, da mora da se domineralizuje

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović smatra da je eksploatacija jadarita u principu moguća, kao i svaki drugi projekat, uz određene mere zaštite.

Profesor Jovović je, upitan da li je neizbežno da deponije unište vodni sliv, rekao da to nije neophodno i da se, kao i kod svake industrijske proizvodnje, sve dešava na samoj lokaciji.

Kaže da je količina vode koje bi se koristila više hiljada puta manja nego ona o kojoj se piše u javnosti.

“Sama prerada, taj tehnološki deo procesa, obavlja se na vrlo niskoj temperaturi, ispod 100 stepeni Celzijusa. Pri takvim uslovima, nema velikog isparavanja, pri čemu se sve radi u reaktorima zatvorenog tipa”, objašnjava Jovović.

Ovde se, kaže, ne postavlja pitanje da li se nešto može izgraditi, već je problem nepoverenje koje se javlja od početka, odnosno nepoverenje kako će se takav proces voditi u budućnosti.

Jovović tvrdi da ne postoji mogućnost da dođe zagađenja od otpadnih voda, jer je višak vode koji treba da se ispusti u lokalne reke toliko prečišćen, da mora da se domineralizuje da ne bi razblažio vodotokove.

Ima li kompromisa između štete i koristi 

Upitan da li je moguće napraviti rudnik po visokim standardima, takvim da doprinese društvenom blagostanju, a da ne napravi štetu koju niko ne želi, Knežević kaže da se ne može govoriti crno-belo .

“Ne možete imati fabriku i industrijsko postrojenje koje neće imati nikakav uticaj na životnu sredinu, već se to mora svesti na održiv sistem”, ističe Knežević.

Smatra da se celom projektu mora pristupiti realno i ocenjuje da je “Rio tinto” do sada, prema dokumentaciji, tako i pristupio i našao tehnologiju da uticaj na životnu sredinu bude minimalan.

Sa druge strane, Đorđevićeva kaže da to neće biti po visokim standardima i da će napraviti štetu.

Smatra da je kompromisno rešenje da se to ostavi za buduće generacije.

“Ako se sve uništi u narednih nekoliko decenija, šta će ostati budućim generacijama”, upitala je Đorđevićeva i navela da su u Jadru jedna od naših najkvalitetnijih nalazišta pitke vode, koja mogu da zadovolje potrebe 85 miliona ljudi.

Jolović kaže da je odluka Vlade onemogućila da se vide projekat i studija uticaja na životnu sredinu.

“Mislim da svaki projekat može sa određenim merama da se gradi i na gusto naseljenim područjima. Imate velike industrijske parkove u celoj Evropi”, rekao je Jolović.

Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com