Ulazak Srbije u Jedinstveno područje za plaćanja u evrima (SEPA) donosi unapređenje efikasnosti u obavljanju platnog prometa sa inostranstvom. To će dovesti do toga da će međunarodna plaćanja sa Evropskom unijom i drugim članicama SEPA (Velikom Britanijom, Švajcarskom, Norveškom, Islandom i drugima) biti jeftinija u pogledu naknada, kao i da će se skratiti rokovi za realizaciju tih plaćanja, kažu za „Politiku” u Narodnoj banci Srbije posle najave Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, u Briselu da će naša zemlja od 1. januara postati deo SEPA, koju trenutno čini 36 zemalja Evrope.
Ulazak u SEPA i povezivanje na sisteme EU po modelu koji je dogovoren za zapadni Balkan, a to je preko nacionalnih sistema za instant plaćanja na TIPS sistem Evropske centralne banke, omogućiće da se i transakcije sa EU obavljaju brže nego sad. One, kažu iz NBS, mogu da budu jeftinije u odnosu na plaćanja koja se trenutno izvršavaju preko korespondentskih banaka u državama članicama EU ili preko matica banaka koje posluju u Srbiji, a osnovane su u Evropskoj uniji.
– Od ukupnog platnog prometa koji obave naša privreda i građani oko 95 do 98 odsto je domaći platni promet unutar zemlje, a ostatak je sa inostranstvom. Zadatak svake centralne banke je da omogući da se domaći platni promet obavlja na najefikasniji mogući način. To smo sproveli još pre šest godina među prvima u svetu i još uvek smo jedini u regionu koji su uveli sistem za instant plaćanja NBS. Sada je cilj da se isti kvalitet servisa omogući i u razmeni sa Evropskom unijom i sa zemljama u regionu – kažu u centralnoj banci. Nema sumnje da će ulazak u ovaj sistem privredi i građanima doneti korist u smislu troškovno efikasnijih i bržih plaćanja. Oko 60 odsto spoljnotrgovinske razmene Srbija obavlja sa državama članicama EU, a gotovo 45 procenata priliva preko banaka po osnovu doznaka dolazi iz Evrope.
Na pitanje da li postoje rizici s obzirom na to da nismo zemlja koja koristi evro kao valutu, naši sagovornici kažu da NBS u ovome vidi samo korist za građane i privredu, s obzirom na to da će plaćanja biti efikasna, kao i u našoj zemlji. Kažu da treba imati u vidu da su članice SEPA područja i zemlje koje nemaju evro kao zvaničnu valutu, poput Švedske, Danske, Švajcarske i Velike Britanije.
Kako objašnjavaju u NBS, ovaj proces će se obaviti kroz dve faze. Prva je usaglašavanje nacionalnih propisa sa propisima EU, kao i formalno pravno pridruživanje SEPA regionu, a druga povezivanje sa platnom infrastrukturom EU, odnosno Evropske centralne banke na način koji će omogućiti da se transakcije sa EU izvršavaju u instant režimu.
– Pripreme su počele još 2014. godine, kada je usvojen Zakon o platnim uslugama u koji je implementirana Prva direktiva o platnim usluga koja predstavlja jedan od ključnih regulatornih stubova na kojima počiva SEPA. U međuvremenu su omogućena instant plaćanja preko NBS, a u taj sistem su implementirani standardi koji se primenjuju u SEPA. Usklađeni su i propisi u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, koji su takođe jedni od ključnih, a usvajanjem izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama ispunjeni su i preostali regulatorni zahtevi za pristupanje – objašnjavaju oni. Inače, NBS je u saradnji s drugim institucijama izradila i nacrt dokumenta o Aplikaciji koja je dostavljena Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu, kažu u NBS.
Stručnjaci smatraju da je Srbija u ogromnoj prednosti u odnosu na ekonomije regiona jer ima funkcionalan sistem za instant plaćanja u kojem učestvuju sve banke u zemlji. U drugim državama regiona to nije slučaj, a da bi omogućile instant plaćanja sa EU, moraju da sprovedu projekat uvođenja nacionalnih platnih sistema za instant plaćanja, što je vremenski, organizaciono i troškovno zahtevno.
Lakše za građane
Poreski stručnjaci nisu potpuno upućeni u detalje kako će funkcionisati SEPA sistem. Kažu da je to više priča koja se tiče bankara, a ne poreznika, ali Đerđ Pap, poreski savetnik, ipak ističe da ako se SEPA odnosi na isplatu novca u Srbiji, onda će njenim uvođenjem biti poboljšan način deviznog platnog prometa.
– Sada kada nekom stigne novac iz inostranstva, banka najpre šalje obaveštenje korisniku na imejl-adresu da je taj novac pristigao. Korisnik potom mora da popuni obrazac i opravda priliv novca i tek onda banka sa svog računa prebacuje sredstava na račun primaoca. Osnov za prijem novca mogu biti fakture, profakture, ugovori… To korisnik treba da pošalje banci i tek kada to banka pregleda, prispeli novac se prosleđuje na račun korisnika. Ukoliko se novi sistem SEPA odnosi i na ovakve situacije u deviznom platnom prometu, onda će sve biti značajno lakše, jer se u praksi sada dešavaju razni nesporazumi prilikom deviznog prometa – navodi Pap dodajući da korisnik često, recimo, može da ne vidi imejl iz nekog razloga, zbog čega može da se dogodi da se novac vrati onome ko ga je uplatio.
M. R. B.