Barometar GfK, instituta za istraživanje javnog mnijenja iz Nürnberga, za oktobar već signalizije iznenađujuće snažan pad od 5,7 postotnih bodova na -42,5 bodova. Već četvrti put zaredom indeks opada, i trenutno se nalazi na najnižem nivou od početka merenja raspoloženja konzumenata u ujedinjenoj Nemačkoj 1991. saopšteno je iz GfK, piše Seebiz.
Blic preporučuje
Mnoga nemačka domaćinstva sada moraju izdvajati znatno više novca za energiju, odnosno stavljati po strani novac kojim će “pokriti” osetno rastuće troškove grejanja u zimskoj sezoni.
“A to znači da ljudi moraju štedeti kod drugih izdataka, na primer novih nabavki”, kaže GfK-ov stručnjak za ponašanje potrošača Rolf Bürkl.
Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
“Zbog toga je potrošačka klima pala na novi rekordno nizak nivo.”
Trenutna vrlo visoka stopa inflacije od oko osam odsto zaslužna je za znatni pad realnih prihoda, a time i kupovne moći nemačkih potrošača: “Budući da se u ovom trenutku ne može predvideti kada će osetno popustiti inflacija, u idućim mesecima dolaze teška vremena što se tiče potrošačke klime”, upozorio je Bürkl.
Udruženje nemačkih trgovaca (HDE) kaže kako se maloprodaja nalazi već sad u nezgodnoj situaciji:
“Potrošači kupuju manje ili jeftinije stvari, a istovremeno su eksplodirale cene energije i za naša poduzeća”, izjavio je direktor HDE-a Stefan Genth. “U ovoj situaciji u kojoj imamo oštru tržišnu utakmicu, ne funkcionira recept po kojem se porast cena jednostavno prebaci na naše kupce”.
I zato, dodaje on, savezna vlada mora hitno prilagoditi svoje programe pomoći firmama koje su preopterećene energetskim troškovima – kako bi i trgovci u maloprodaji dobili odgovarajuću podršku.
Velika je doza nesigurnosti oko toga koliko će dugo trajati energetska kriza, odnosno koliko će sve na koncu konca poskupeti, kaže Jörg Zeuner, glavni ekonomista kompanije Union Investment. I kako to obično biva u nesigurnim vremenima, potrošači i ovaj put aktiviraju “refleks štednje“, dodaje on: “Konzum će u idućem, zimskom polugodištu doživeti teška vremena, pa čak i ako temperature budu natprosečno visoke, pa se tako izbjegne nestašicu plina”.
Foto: Shutterstock / Ringier
Sličnog je mišljenja i Alexander Krüger iz privatne banke Hauck Aufhäuser Lampe: “Pogled u vlastiti novčanik samo je dodatno povećao očaj potrošača. “Ledeno doba će potrajati”, smatra sugovornik: “Ne nazire se promena raspoloženja. Posebno problematičnim smatra da se na kraju tunela uopšte ne nazire svetlo. Neodlučnost vlade po pitanju brzog rasterećenja građana sve je teže shvatiti” – objašnjava Krüger.
Nemački potrošači računaju na recesiju, dodaje ovaj ekonomista.
Institut za makroekonomiju i konjunkturna istraživanja (IMK) Zaklade Hansa Böcklera u 2023. predviđa osetan pad privatne potrošnje. Izdaci domaćinstva bi zbog visoke inflacije trebali opasti za 2,5 posto – posljednji put je tako znatan pad zabelžen u 2020. odnosno u prvoj godini pandemije koronavirusa.
I vodeći ekonomski instituti polaze od toga da Nemačka neće moći izbeći recesiju tokom predstoeće zime. Zbog energetske krize se usporavaju ekonomske aktivnosti i za očekivati je pad BDP-a, predviđaju najvažniji instituti koji ujedno i savjetuju saveznu vladu u Berlinu. Tu informaciju prenosi agencija Reuters, pritom se poziva na više izvora koji su upućeni u te stvari. Zbog toga su stručnjaci osetno “srezali” svoje prognoze ekonomskog razvoja iz proleća ove godine.
U 2022. ekonomski instituti očekuju rast BDP-a od samo 1,4 odsto, a za 2023. – pad BDP-a za oko 0,4 odsto.
Najvažniji nemački berzanski indeks (DAX) zbog briga oko inflacije, razvoja kamatnih stopa i konjunkturnih očekivanja nalazi se u silaznoj putanji. Po prvi put od novembra 2020. vodeći nemački indeks je pao na nivo manji od 12.000 bodova, koja je psihološki značajna na berzovnom parketu. Pao je i index MDax, baš kao i EuroStoxx 50, vodeći indeks koji objedinjuje vrednosne papire iz evrozone.
“Prieti nam još jedan stravičana berzovna nedelja” predviđa ekonomski analitičar Timo Emden.
DAX se ipak sredinom nedelje oporavio i opet “skočio” na nivo iznad 12 hiljada bodova. Sve u svemu, DAX je tokom ove nedelje izgubio 3 odsto vrednosti – a u posljednje dve nedelje već više od 12 odsto.
Dobro su “stradale” deonice bankarskog sektora, papiri Deutsche Banka su zabeležili minus od više od 7 odsto. Još je gore stanje u sektoru čeličana. Razlog je jedna studija američke banke JPMorgan koja vrlo pesimistično prognozira poslovanje u toj branši, odnosno profitabilnost sektora. Deonice nemačkog ThyssenKruppa izgubile su 11,4 odsto vrednosti. A koncern Salzgitter morao je “progutati” pad vrednosti svojih papira od skoro 14 odsto.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.