“U prvoj polovini prošle godine rast ekonomske aktivnosti je bio na zavidnom nivou da bi u drugom polugodištu pozitivni trend bio prekinut a u ovom trenutku je teško odrediti ukupni rast u prošloj godini, ali se sa sigurnošću možemo reći da neće biti veći od 2,7 odsto što je dva i po puta manje u odnosu na 2021. godinu”, rekao je Vlahović.
Istakao je da se prognoze rasta za tekuću godinu kreću u rasponu od 2,2 do 2,6 odsto a što se Srbije tiče naveo je da je naša zemlja lane ostvarila rast od 2,3 odsto, što je skoro duplo manje od projektovanog, da je industrijska proizvodnja porasla za 1,5 odsto, dok je ukupni deficit na kraju godine iznosio svega 3,3 odsto.
Prema njegovim rečima, za ovu godinu je planiran deficit od 3,9 odsto BDP, što je s obzirom na ulazne parametre verovatno dostižno ali je upitno postizanje rasta od 2,5 odsto, imajući u vidu prenete negativne trendove iz poslednjeg lanjskog kvartala.
Vlahović je ocenio da je vreme pred nama prepuno izazova i da su rizici prisutni i nažalost teško predvidivi i merljivi.
Među onima na koje možemo uticati naveo je reafirmaciju našeg strateškog razvojnog cilja, a to je punopravno članstvo u EU, nastavak strukturnih reformi, neophodnost povećanja privatnih investicija, završetak restukturiranja i konsolidacije javnih preduzeća misleći prevashodno na EPS.
Istakao je i da nema dugoročnog rasta i razvoja bez razvoja ljudskog kapitala.
“Posmatrano iz fiskalnog ugla makroekonomski agregati preneti iz prošle godine su s obzirom na okolnosti solidni i zadovoljavajući i ako ove godine ostvarimo rast od dva odsto, održimo fiskalni deficit ispod četiri odsto BDP a javni dug ispod 60 odsto BDP to će se kvalifikovati kao uspeh”, rekao je Vlahović.
Ocenio je da je veoma važno da plate u javnom sektoru ne rastu brže od realnog rasta ukupne ekonomske aktivnosti.
Prema njegovim rečima, ohrabruje novi stend baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) usmeren na očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnost i jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu kroz reforme u domaćem energetskom sektoru, te zaštita najranjivijih kategorija stanovništva”, naglasio je on.
Naglasio je da srpska privreda prema oceni MMF-a ima dobre mehanizme zaštite od rizika, a to su pre svega visoke devizne rezerve, umerena visina spoljnog i javnog duga, te dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sektor a da je tako svedoči nepromenjeni rejting Srbije od strane međunarodnih agencija.
Osvrćući se na period između dva foruma i situaciju u evropskoj i svetskoj ekonomiji, Vlahović je naveo da se očekuje da će ove godine privreda SAD rasti po stopi od 1,4 odsto, Kine 5,2 odsto, Indije 6,1 odsto, Japana 1,8 odsto.
“Kada je u pitanju inflacija, projektuje se njen pad sa 8,8 odsto prosečno u prošloj na 6,6 odsto u ovoj godini, i nadalje 4,3 odsto u 2024. godini. Evrozona je lane prema procenama MMF-a ostvarila rast od 3,5 odsto, pri čemu su dve od četiri najveće ekonomije imale iznadprosečni rast, Španija 5,2 odsto i Italija 3,9 odsto”, rekao je Vlahović.
Kazao je da je nemačka privreda je imala gotovo dvostruko manji rast od ostvarenog proseka evrozone i da je iznosio 1,9 odsto.
Prema njegovim rečima, ove godine prosečni rast u evrozoni se projektuje na 0,7 odsto i da je dobra vest da je u odnosu na oktobar ova projekcija pozitivno korigovana.
“To drugim rečima znači da su šanse za duboku i dugu recesiju u evrozoni značajno smanjene. Moguća je tehnička recesija, plitka i kratkotrajna u Nemačkoj i eventualno u Italiji ali prognoze su da će i te dve zemlje imati u celini pozitivan rast u ovoj godini 0,1 i 0,6 odsto respektivno”, rekao je Vlahović.
Istakao je da je kao posledica restriktivnih stabilizacionih mera centralne banke inflacija u evrozoni smanjena sa 10,6 odsto u oktobru na 9,2 odsto u decembru prošle godine ali da se bazna inflacija i dalje održava na nivou od 5,2 odsto.
Vlahović je pozvao kompanije i pojedince koji to do sada nisu uradili da se pridruže akciji pomoći Siriji i Turskoj nakon zemljotresa koji se u ovim zemljama dogodio pre mesec dana i naveo da je Savez ekonomista svoj prilog već uplatio na namenski račun UNICEF-a.
Sesiji na KBF između ostalih su prisustvovali guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja Svetske banke Gil Indermit, ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, francuski ambasador Pjer Košar, britanska ambasadorka Šan Meklaud.
20.16 – Podeljena mišljenja učesnika KBF o tome koliko je otporna srpska privreda
Srbija će izbalansiranom i opreznom politikom sačuvati privredni rast i otpornost srpske privrede na sve spoljne uticaje u uslovima krize, izjavio je večeras državni sekretar u Ministarstvu privrede Darko Mitrović na Kopaonik biznis forumu, dok je predsednik Srpskog poslovnog kluba “Privrednik” Zoran Drakulić rekao da kriza tek dolazi, da će biti poput cunamija i da privrednici treba dobro da se pripreme.
18.10 – Preduzetnici: Sopstveni posao daje slobodu koja nema cenu
Sloboda koju daje rad u sopstvenom biznisu je jedna od najvećih prednosti rada za sebe, istakli su danas na specijalnom događaju NLB ESG heroji na Kopaonik biznis forumu preduzetnici koji su se upustili u vode privatnog biznisa.
16.19 – Momirović: Integrativni procesi u regionu su naš interes
Integrativni procesi u regionu su naš interes, a Otvoreni Balkan nije jedna od opcija nego jedina opcija ovog regiona, izjavio je danas ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Srbije Tomislav Momirović.
15.35 – Košar: Napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom moguć i bez prelaska crvenih linija
Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar ocenio je danas da je moguće napraviti napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom i bez prelaska crvenih linija.
15.07 – Žiofre: Nije vreme da se kasni sa donošenjem odluka
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je danas da nije vreme da se kasni sa donošenjem važnih odluka, i naglasio da će EU odgovoriti na pravi način ako vidi da su Srbija i Zapadni Balkan u tom pravcu čine pozitivne korake.
14.59 – Ambasadori: Proces proširenja bi trebalo da se ubrza
Proces proširenja Evropske unije trebalo bi da se ubrza, naročito kada se radi o regionu zapadnog Balkana, zaključeno je danas na panelu “Budućnost EU i Zapadnog Balkana” u okviru Kopaonik biznis foruma.
14.37 – Damljanović: Srbija ima tehnološkog znanja za zelenu tranziciju
Zelena tranzicija je prilika za novu industrijalizaciju Srbije, rečeno je danas na panelu Preoblikovanje finansija za cirkularnu i regenerativnu ekonomiju, u okviru jubilarnog 30. Kopaonik biznis foruma.
12.56 – Mekgetigen: Cene energenata u Srbiji će morati da rastu
Fokus dvogodišnjeg aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) jeste na energetici i potrebama budžeta, odnosno pokrivanju fiskalne politike, a njegova poenta jeste da cene energenata, koje su u Srbiji niske ne smeju da ostanu takve već moraju nastaviti da se povećavaju, izjavio je na Kopaonik biznis forumu šef Misije MMF-a za Srbiju Donal Mekgetigen.
11.56 – Indermit: Srbija uradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost
Glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja u Svetskoj banci, Gil Indermit, izjavio je danas na Kopaonik biznis foruma da bi 2023. mogla da bude treća najgora nerecesiona godina od 1990. godine, ali da je Srbija odradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost.
11.54 – Tabaković: Ovo je vreme kada je neophodno jedinstvo, bez obzira na razlike
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković poručila je danas, na otvaranju 30. jubilarnog Kopaonik biznis foruma, da u ovo vreme, kad je svet na svojevrsnom raskršću, neophodno jedinstvo bez obzira na razlike.