Ova naftna kompanija bila je na ivici opstanka u trenutku kada ga je preuzeo „Gaspromnjeft”, a sve zbog „problema” koji se javlja kada poslujete u državnom vlasništvu
Ponovo aktuelizovanje pitanja preuzimanja većinske kontrole nad Naftnom industrije Srbije (NIS) od srpske države kao manjinskog akcionara način je da se u slučaju zaoštravanja sankcija prema ruskim kompanijama obezbedi sigurno snabdevanje domaćeg tržišta. Ali i da se omogući uvoz i kupovina rezervnih delova koje proizvode mahom evropske kompanije a koje zbog sankcija Rusiji nisu voljne da isporučuju robu pojedinim ruskim firmama, slažu se naftni stručnjaci. Pitanje preuzimanja većinske kontrole nad NIS-om pre dva dana ponovo je pokrenuo „Fajnenšels tajms”, prenoseći izjave Aleksandra Vučića. On je naglasio da se ovo pitanje razmatra, a sve zbog zaštite NIS-a od uticaja sankcija Moskvi.
Prof. dr Petar Stanojević, dugogodišnji specijalni savetnik za energetiku u Ministarstvu energetike, kaže za „Politiku” da mu je teško da prepozna razlog intenziviranja teme vlasništva NIS-a. „Gaspromnjeft” ima 50 odsto akcija, „Gasprom” koji nije pod sankcijama oko šest, Republika Srbija 29,8 procenata i ostalo su mali akcionari. Prema odredbama svih paketa mera od prve do osme kompanija sa ovakvom vlasničkom strukturom ne potpada pod udar sankcija. Mere se odnose na rusku naftu i derivate, a ne na NIS sa ovakvom vlasničkom strukturom zbog koje ne bi trebalo da bude ni problema oko poslovanja u domenima investicija i održavanja koji podrazumevaju nabavku „zapadne” opreme. Naravno, ovo poslednje ne mora uvek da bude tačno i zavisi i od stava pojedinih kompanija ili zemalja isporučilaca.
– Ukoliko bi NIS prešao u srpsko državno vlasništvo treba ozbiljno povesti računa da ga i dalje vodi profesionalni menadžment kako nam se ne bi dogodile neprijatne situacije kao sa drugim preduzećima u državnom vlasništvu. Podsećanja radi NIS je bio na ivici opstanka u trenutku kada ga je preuzeo „Gaspromnjeft”, a sve zbog „problema” koji se javlja kada poslujete u državnom vlasništvu. Naftna privreda je jako izložena uticajima svetskog tržišta i ne trpi improvizacije i rukovođenje onih koji za to nemaju dovoljno znanja i iskustva. Ukoliko bi pored države u preuzimanju dela vlasništva učestvovala još neka naftna kompanija to bi verovatno otklonilo većinu bojazni. Ukratko, NIS je i sada „zlatna koka”, a ostaće to samo ako se njime na znalački i odgovoran način bude rukovodilo i poslovalo. U suprotnom može postati još jedno ozbiljno opterećenje za državni budžet – objašnjava naš sagovornik.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
U prilog činjenicama da se menadžment NIS-a ovakvim upravljanjem pokazao kao dobar gazda potvrđuju i zavidni poslovni rezultati. Posmatrano samo u drugom tromesečju, NIS je ostvario neto profit od 25,7 milijardi dinara što je znatno bolji rezultat u odnosu na prošlu godinu, ali slabiji u odnosu na rekordni drugi kvartal koji je doneo profit od 28,1 milijardu dinara. Rastu profitabilnosti kompanije osim visokih cena nafte, doprineo je rast tražnje na tržištu ali i povećani tržišni udeo firme, posebno u maloprodaji – navodi Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće Momentum.
Dodaje da je prihod kompanije u prvih devet meseci skočio 90 procenata na 380,8 milijardi dinara, usled porasta prosečne cene sirove nafte tipa „brent” za 56 odsto. Ako ne bude nekih velikih pomeranja na tržištu sirove nafte do kraja godine, NIS bi mogao da zabeleži još 10-15 milijardi dinara dobiti, što bi donelo 80-84 milijarde dinara u 2022. Ovo znači da bi akcionari mogli da dobiju rekordnu dividendu od 120-130 dinara po akciji što na poslednjoj ceni daje dividendni prinos od 19-20 odsto. Akcije NIS-a u petak su zabeležile rast u vrednosti od 2,6 procenata na 636 dinara – naglašava Gujaničić.
Sagovornik „Politike” upućen u naftne prilike napominje da ono što bi mogao da bude mnogo veći problem od nabavke ruske nafte posle 5. decembra je pitanje obezbeđivanja rezervnih delova za rad rafinerije u Pančevu, budući da se najveći deo ovih delova u slučaju kvara nabavlja od evropskih kompanija koje zbog sankcija Rusiji neće ili ne mogu da isporučuju robu. Navodi da ne treba dizati paniku zbog toga što „Janafom” od decembra neće moći da stiže ruska nafta, utoliko pre što biznis planom kompanije ova vrsta nafte nije ni predviđena za uvoz. Uvozi se „kirkuk” nafta, a ruska se kupovala u međuvremenu jer je bila jeftinija, što inače nije slučaj. Ono što naš sagovornik ne preporučuje je da većinski vlasnik, ukoliko do promene dođe, ne treba da bude druga naftna kompanija iz komšiluka koja ima svoju rafineriju. Jer bi ona u tom slučaju samo preuzela srpsko tržište. Pitanje je koliko bi se ulagalo u rafineriju i da li bi ona onima koji je već imaju uopšte bila potrebna, a srce NIS-a je rafinerija u Pančevu.