Dr Goran Bekavac kaže da je agronomska nauka i struka još pre desetak godina ukazivala na problem globalnih klimatskih promena i njihovog negativnog uticaja na prinos poljoprivrednih kultura. Poslednjih godina posebno su učestalije suše, zbog čega je bar kada je reč o proizvodnji kukuruza ključno primeniti mere adaptacija.
“Mere adaptacija na klimatske promene podrazumevaju dve grupe aktivnosti , a jedna jeste menjanje tehnologije proizvodnje, a druga je rad na genetici i oplemenjivanju . Obe ove strane podjednako doprinose uspehu u proizvodnji. Tehnologija proizvodnje podrazumeva konzervacijsko ratarenje koje će nam obezbediti ,da sačuvamo svaki milimetar padavina u zemljištu. Sa druge strane, moramo voditi računa o genetici i mi upravo tragamo za hibridima, koji poseduju najveću tolerantnost na visoke temperature i nedostatak padavina”, objašnjava Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad.
U kojoj meri je moguće,uspostaviti i realizovati navodnjavanje kukuruza u Srbiji i da li je i ta agrotehnička mera značajna.
“Mi ne koristimo potencijale navodnjavanja a imamo ih, i kada je kukuruz je u pitanju navodnjavaju se semenski kukuruz, a merkantilni kukuruz navodnjava samo mali broj proizvođača. A da li bi trebalo da se navodnjava – svakako da bi”, kaže Bekavac.
Poljoprivrednici sa kojima smo razgovarali, kažu da zbog učestalijih suša nameravaju da zalivaju i ratarske biljne vrste i time ublaže gubitke u prinosima.
“Navodnjavanje nije sad samo, da razvučete tifon ili kišna krila, to mora kao i u svakom poslu, da mu se pristupi studiozno. Da, razmišljao sam da uspostavim sistem za navodnjavanje. Kakva će realizacija biti – to će vreme pokazati”, smatra Branislav Crveni iz Turije.
Podsećamo, urađeni su značajni pomaci ,u povećanju površina pod sistemima za navodnjavanje u Srbiji, sredstvima iz Abu Dabi i Fonda kao i kroz Nacionalne mere podrške Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu .